Mnogi su me već par puta pitali kad će novi post, nova priča. Ali ja zaista više ne znam o čemu da pišem.
Verovatno sam propustila mnoge zanimljive priče sa početka. Možda bih se i setila kad bih razmislila, ali se sigurno ne bih setila nekih detalja.
Da vam pišem o ocenama, ne želim. Da, ja sam štreber koji je navikao na visoke ocene. Znala sam kad sam dolazila ovde da će ocene pasti u drugi plan, ali sam iz nekih predmeta očekivala više. Na primer, predmet za koji sam i napravila ovaj blog. Ne mogu tačno da utvrdim da li sam više bila besna ili razočarana...
Da vam pišem o ludim žurkama, pa... Više ni nema tako "ludih" žurki. Da li je iz razloga što smo svi kratki sa parama i čekamo stipendiju, ili je i sama ta euforija sa početka opala. Ovaj grad je mali, ništa novo se ne dešava. Vikendom pada kiša, radnim danima je lepo vreme i tako. Imam manje obaveza na fakultetu, ali mi je zato većina ispita na španskom, što me dodatno frustrira. Sad kad ovo čitam i sebi zvučim depresivno. I kao da kukam. Ali neću to da radim.
Za nekih nedelju dana mi je rođendan. Da, ja sam jedna od onih koji obožavaju svoj rođendan, to uvek mora da se proslavi. Još smo mladi! Aa onda se setim da nikad nisam bila daleko od kuće za svoj rođendan. Bolje bi vam bilo da mi smislite neke lepe čestitke. Primam i poklone, pa makar i sa zakašnjenjem. Ako neko zna kako da mi dovede jedno 20ak ljudi u Haena neka mi se javi. Šalim se. Ukoliko nam legne stipendija rođendan neću proslaviti u ovom gradu, ali otom potom. Nadam se da ćemo kroz par dana znati našu situaciju. Zamislite savršen rođendan. Da, i to je moguće. Ali zamalo. Ipak će misli, pa makar i na kratko, biti jako daleko, držeći nekoga za ruku.
Poprilično sam zagrejana za jednu ideju. Zaista je to nešto najsličnije savršenom rođendanu iz moje mašte. Nadam se da ću uspeti da ostvarim to. Mada, rekoh najsličnije. Ima još vremena za savršen rođendan.
Svaki put pre nego što napišem blog uzmem telefon da pogledam slike i da se prisetim šta se dešavalo poslednjih par dana. Ali sad neću. Malo nešto i da promenim.
Kad smo već kod promena, počela sam da treniram. Zaista sam se zaprepastila kad sam se ugledala u ogledalu. Jednostavno, to nisam bila ja. Više ne mogu da uđem ni u jedne farmerice, a i ne osećam se zadovoljno sama sobom. Niko drugi to ne može da promeni osim mene. Novi mesec, nova ja. Nadam se da ću do leta opet biti stara ja, bar fizički.
Ne znam šta mi je sada, dobila sam naglu inspiraciju i pisala bih i stvari koje nemaju veze sa temom ovog bloga. Ne želim da se ovo pretvori u opis mog života. Neke stvari je bolje zadržati za sebe i dati nekome da ih otkriju nego da ih serviramo na tacni.
Obećavam vam ekskluzivu posle rođendana, ako se desi. Držite mi fige!
