Hvala

Ovaj post želim da posvetim jednoj osobi.

Koja mi je bila beskrajno simpatična kad sam je upoznala.
Koja je plesala sa mnom u svakom izlasku ne pokušavajući ništa.
Sa kojom sam pravila razne gluposti.
Koja me je pratila kući posle svakog izlaska.
Koja je radila stvari koje ne voli zbog mene.
Koja me je zasmejavala kad sam bila tužna.
Koja me je odvela na jedno od najlepših mesta u Haenu.
Sa kojom sam gledala zvezde.
Koja me je grlila kad mi je bilo hladno.
Koja me je grlila kao niko do sad.
Koja mi je ispričala sve o sebi.
Koja je znala kad se naljutim iako to ne kažem.
Koja me je gledala kao što me niko nikad nije gledao.
U čijem zagrljaju sam se osetila najsigurnije.
Koja je provodila sa mnom dane i noći.
Čije oči neću moći da zaboravim.
Koja ima najlepši čuperak.
Koja se najslađe umiljava.
Koja me drži za ruku.
Koja se vraća po mene.
Koja se igra sa mnom kao dete u vodi.
Sa kojom duvam svećice.
Koja mi prepušta zvezdu padalicu da zamislim želju.
Koja mi briše suze s očima punim suza.
Koja me prati.
Koja ostaje da sedi na klupi.
Koja je daleko.
Kod koje mi je srce ostalo.

Godišnjica

Na današnji dan pre godinu dana je počela najbolja godina mog života.

Red je da obeležimo nekako.

Prvo bih se osvrnula na ono što sam dobila. Dobila sam znanje! Ne ono što se uči na fakultetu, mada jesam dosta naučila na predavanjima. Naučila sam životnu školu.

Živela sam sama. Pod tim sama mislim da nema mame. Sama sam sebi kuvala, prala, peglala. I nije mi bilo teško. Radila sam to pre razmene i u svojoj kući ali ponekad. Tamo je to sastavni deo života. Svaki dan morate da razmišljate o prodavnici, ručku, odlasku na predavanja... Naučila sam da budem samostalna.

O prijateljskim i ljubavnim vezama sam naučila. Iz iskustva naravno. Koliko dobrih osoba sam upoznala na razmeni. Počevši od mojih cimera sa kojima sam se smejala, plakala od sreće, tuge. Sa kojima sa slavila slave, rođendane. Onda ljudima koji su bili sastavni deo "naše ekipe". To su ljudi koji su pa bar 2,3 puta nedeljno dolazili kod nas. Pa sve do stranaca - simpatičnih Meksikanaca, ludih Italijana, šarmantnih Španaca... Hvala na svakom najdubljem razgovoru po povratku sa predavanja, hvala na podršci u najtežim trenucima u životu i hvala na svakom izmamljenom osmehu.

A koliko je tek iznenađenja bilo. Oni koji su mi priredili neprijatna iznenađenja želim da se zahvalim na lekciji. Njih ćemo ovog puta preskočiti.

O putovanjima sam već pisala ranije. Neka su mi bila životna želja, kao na primer odlazak u Barselonu. Dok druga nisam ni u snovima mogla da zamislim.

Ovo sam sinoć pisala. Ali mogu reći da već danima razmišljam o tom famoznom prvom septembru. Kad sam krenula u novi život. Volim da se prisetim kako je bilo tamo. Oduševljenja prilikom posete nekog grada, magičnih zalasaka sunca u Haenu, ispijanju piva na terasi i pevanju uz gitaru...

I naravno hvala osobi koja me je nagovorila na tu ludost. 

Hvala svima koji su sa mnom stvarali ove uspomene.