Nedavno sam negde na Instagram-u ili Facebook-u naletela na jednu fotografiju. "Every Erasmus friend group has a mother". Nekako smatram da sam to uvek bila ja. Kako i zašto sledi dole.
Mama bear
Ovo je moj nadimak koje su mi dale moje koleginice. Jedne zime smo bile par dana na Zlatiboru na odmoru.
Kao i svako jutro prvo što uradim kad ustanem je da popijem kafu. Tako je bilo i ovog puta. Pitala sam i koleginice da li i one žele kafu, međutim sve su želele čaj. Kako ne volim da pijem hladnu kafu prvo sam stavila njima vodu za čaj. Dok sam čekala da voda provri, obavila sam sve što sam imala u kupatilu. Dok sam čekala drugu turu vode da provri iseckala sam suhomesnato i postavila sto za doručak. I tako je bilo svaki dan. Zbog toga sam dobila nadimak.
Jedna od njih mi je još pre rekla da sam kao moja mama. Rekla sam da nisam. Ali sam u Španiji shvatila da ipak jesam. Uvek sam ja bila ta koja je insistirala na zajedničkom ručku, pravila tako veče proslave i nisu baš mogli da mi kažu da nešto neće da jedu. Dobro jesu, ali im i dalje to prebacujem.
P.S.
Erasmus okupljanja
Pošto dolazim iz velike porodice i dosta vremena provodimo zajedno, volim svakakve vrste okupljanja. Tako je bilo i u Španiji. Najdraža dva okupljanja su mi bila za slavu i Uskrs.
Što se tiče slave, definitivno jesam kao moja mama. Hrana je raznovrsna i mora da se jede. Iako je bilo malo hladnije, domaća masna supica nas je zagrejala. Kupus se još nije bio ukiselio, tako da smo umesto sarmi jeli punjene paprike. Tako je bilo prve godine na razmeni. Drugi put smo imali sarme jer sam stavila kupus na vreme. Što se tiče okupljanja, volim da ugodim ljudima i da se lepo osećaju.
Kako sam prvi put živela sama, Uskrs 2017. godine mi je bio prvi Uskrs koji ne proslavljam sa porodicom. Anja i ja smo se na Veliki petak vraćale sa Gran Kanarije i postile smo taj dan. Bilo je malo naporno jer smo bile u putu i nismo baš mogle da biramo hranu. Kako moji cimeri nisu organizovali proslavu (zato što sam ja bila u putu), to sam uradila ja čim sam došla. Raspodelili smo obaveze, zajedno otišli u prodavnicu i spremili bogat ručak za Uskrs. Čak sam i jaja farbala dan pre. Drago mi je što sam taj dan provela u krugu dragih ljudi.
Briga
Ono što je karakteristika svake mame je briga o porodici. Tako sam i ja gledala svoje cimere sa razmene. Čaj u krevet ako su bolesni, pomoć kad god im zatreba. Možda je ovo normalno ali ja to ne radim samo na razmeni. I kod kuće brinem o članovima svoje porodice i prijateljima. Kad mi je brat operisao slepo crevo išla sam po njega u bolnicu, čekala sa njim rezultate i bila mu podrška pred operaciju, kuvala mu supice i čajeve posle operacije. Sa sestrom od ujaka sam u pola 11 išla u urgentni jer joj nije bilo dobro.
Briga ne mora da bude nešto veliko. Može da bude jedna SMS poruka. Da li si stigao/stigla kući? Srećno! Briga može da bude i omiljena čokoladica kao znak pažnje. Briga može da bude i to da operem sudove u kući da mamu ne dočeka puna sudopera kad dođe sa posla.
P.S.
