Srbija

Božić. Kao položajnik ulazim u kuću, oko 5 sati ujutru. Dočekuju me kafa i vruća prasetina. Sedim sa mojima i pričam dok ispijam kafu i pakujem poklone. Ostavljam ih ispod jelke i ležem da spavam. 

Nisam dugo spavala, valjda od uzbuđenja. Nisam mogla da dočekam ručak i sve da dođu. Roditelji, braća, sestra i bratova devojka su već bili tu. Čekali smo sestru, njenog momka i njegovog brata da dođu. Kod nas kao i uvek puna kuća. Odlučila sam da iznenadim drugaricu, tj kumče (drugarica koju sam krstila) jer nije znala kada ću doći, čula sam se sa njenom mamom i otišla kod nje. Nije mogla da veruje kad me je videla. U trenutku kad sam ulazila u sobu, ona je spuštala telefon na sto, a na moj je stigla poruka. I to od nje, da planira da svrati do mojih i čestita Božić. Kod njene mame smo naravno posedeli i jeli, a zatim smo otišli do mojih. Tu smo sedeli i kartali se do kasno u noć. Sutradan sam otišla do babe da je vidim i da joj se javim. Dan posle toga sam otišla kod najboljeg druga na slavu, i tamo se, kao i svake godine, lepo provela i najela. 

10. januara sam otišla da vidim sestrića. Igrali smo se ceo dan, slagali puzle, bojili... Obožavam da se igram sa njim. Predveče kad sam došla kući me je zvalo kumče da dođem do nje jer će saznati kog pola je beba (vest o njenoj trudnoći sam čula kad sam bila na Tenerifima). 

Otišla sam kod nje ne shvatajući šta se dešava. Oko 9 sati uveče je trebao da stigne crni balon u kome su mali plavi baloni ako je dečak ili mali rozi baloni ako je devojčica. Ranije tog dana je ona bila na ultrazvuku gde joj je doktorka na papir napisala pol deteta, a ona je taj papir dala drugaricama koje su odnele u balonjaru. Bila sam ubeđena da će biti dečak, kao i većina ljudi koja je bila kod njih kući. Međutim, izašli su rozi baloni. Svi smo bili presrećni i jedva čekamo našu devojčicu. 

U subotu uveče sam bila na nekoj svirci, bilo je okej, s obzirom da to baš nije vrsta muzike koju ja slušam, a sutradan je bila Srpska Nova godina. Bila sam jako uzbuđena. Toliko da sam haljinu i cipele kupila mnogo ranije i donela iz Španije. Na proslavu su trebala da idu sva moja braća i sestre, plus njihovi momci i devojke, drugarice sa momcima, drugovi sa devojkama, nas oko 20. Međutim, nismo mogli da nađemo restoran gde je doček bio kao svadba bez mladenaca i samo nas 4 devojke smo išle. Fino smo se provele, ali mi je falilo da malo igram. 

Dan posle su mi svirali i pevali omiljene pesme, uživo uz gitaru i rakiju. 

Sutradan sam otišla do centra, prvi put, i to sa drugaricom. Sedele smo i pričale ispijajući čaše kuvanog crnog vina. Uživala sam u svom gradu, samo šetajući ulicama u centru. Srce mi je bilo na mestu.

A još više će biti na Bogojavljensku noć. Ranije sam kupila karte za koncert Đorđa Balaševića. Već treću godinu kako ga održava u Novom Sadu i već treću godinu kako idem. I svaku narednu ću ići. 

Na koncert sam trebala da idem sa jednom dragom osobom, ali su se stvari malo iskomplikovale, njoj je došao kum iz Nemačke samo dva dana za svoju slavu i tad sam donela jednu od zrelijih odluka u svom životu i na koncert ipak otišla sa svojom sestrom. 

Kupila sam belu haljinu u višnjama specijalno za koncert koji je počeo mojom omiljenom pesmom "Na Bogojavljensku noć", a pevao je i mnoge druge. Tad smo prvi put čuli novu pesmu o Novom Sadu. Mislim da niko bolje od Mike Antića i Đorđa Balaševića ne može da opiše Novi Sad. Kao i po običaju razišli smo se posle 12, sa osmesima od uva do uva. U nedelju je pao sneg. Išla sam kod koleginice na slavu u Stepanovićevo. Baš volim da idem na slave. I jedem. 

Posle toga sam se razbolela. Ujutru je počeo da me boli stomak, pa grlo, a uveče sam dobila temperaturu. I zbog toga sam propustila avion. 

Kada me je prošlo, iskoristila sam vreme da se vidim sa još nekim dragim ljudima. Otišla sam i na selo i tamo provela jedan hladan zimski dan. Naravno, u međuvremu sam išla kod sestrića i opet smo slagali puzle, crtali, bojili, slagali kocke. Obožavam da slažem lego kocke. 

Drug me je odveo na tamburaše. Mislim da nije ni znao da će biti tamo tad, ali je ispalo fantastično. S obzirom da je to treće mesto na koje smo ušli i jedino gde smo našli mesto da sednemo. Druga pesma koju su svirali je bila moja, oduševili su me. Ne pamtim kad sam se tako dobro provela. 

Sneg se brzo otopio, i već sledeće nedelje je padala kiša. I sijalo sunce u isto vreme, a na nebu su se pojavile dve duge. Narednih dana sam bila kod kuće sa svojima, kartali smo se i provodili vreme zajedno. Poslednji petak u Srbiji sam otišla na protest, a u subotu sam se našla sa kolegama iz jedne organizacije u kojoj sam radila. 

Kartu sam kupila za 14. februar jer je mami bio rođendan koji dan ranije pa sam odlučila da ostanem kući i sa porodicom proslavimo njen 50. rođendan. Svi su bili tu, i moj drug i drugarica koji su došli da se oproste. 

Pretposlednji dan sam otišla u pab sa drugom i pili smo neku baš finu rakiju. Posle smo, sasvim neplanirano otišli u pozorište na predstavu. Prvo smo se smejali kao nenormalni, ali kad smo skontali kako pričaju o našem društvu, više nam nije bilo smešno. 

Poslednji dan me je porodica ispratila, pa sam se zajedno sa cimerkinim drugom krenula na put. Iako mi nije problem da putujem sama, uvek je bolje putovati u društvu. 

Caminito del Rey

Kako se jedno sasvim slučajno putovanje pretvorilo u zabavno. Sve se desilo sasvim neplanirano. Jednom drugu je došla sestra u posetu, i jedno veče uz pivo smo se dogovorili da odemo na Caminito del Rey. To je jedan put za šetnju kroz planine. Pre je bio opasniji i zahtevao je planinarsku opremu i hrabrost, a danas samo ovo drugo. 

Rentirali smo auto, kupili karte preko interneta i krenuli. Bilo je oko 9, 10 ujutru. Tokom puta smo slušali muziku, pričali, šalili se, smejali i došli na ideju da usput (iako nam nije baš bilo usput) posetimo jedan španski grad - Rondu. Ovaj grad je poznat po mostu. Pogledali smo mapu, i izračunali da imamo vremena da odemo do Ronde, budemo tamo oko pola sata i stignemo do Kaminita tačno na vreme. Morali smo tamo da budemo u tačno određeno vreme, koje smo sami određivali kada smo kupovali karte. 

Do Ronde smo stigli u planiranom vremenskom periodu, ali smo izgubili vreme tražeći parking. Kako nam ne bi propale karte za Kaminito, parkirali smo se pored mosta i izašli da se slikamo. Našli smo savršeno mesto, svi se redom slikali, a zatim uputili nazad ka kolima. Usput smo naišli na prodavnicu sa suvenirima i kupili magnete. Ovo je definitivno bila najkraća poseta jednog grada.

Do Kaminita smo stigli jedno 15ak minuta ranije, ali nismo mogli da nađemo gde je ulaz. Pešačili smo, pitali ljude, ali smo to vreme što smo došli ranije izgubili jer put nije bio obeležen. Kada smo konačno našli ulaz, već je bilo prošlo 14 sati i mislili smo da ćemo imati problem zbog toga, da možda neće hteti da nas puste. Međutim, sve je prošlo u najboljem redu, dobili smo kacige, koje nikako nismo smeli da skidamo i uputili se do početka puta. Možda je bolji naziv staza. Ova staza je duga oko 5km i ceo put se ide peške. Staza je najvećim delom napravljena od drveta i ide uz stenu. Kada pogledate dole, ispod vas nema ničega - samo provalija. Postoji jedan deo staže koji je na tlu, išli smo pored reke hladom. Tu smo napravili kratku pauzu i osvežili se. Zatim smo krenuli dalje.

Staza je još jednim malim delom bila na tlu, a onda smo se opet popeli na drveni deo. Vetar je sve jače duvao. Posle nekog dela puta sam videla most. Međutim, iz daleka nisam videla kako zapravo izgleda taj most. Kad sam se približila skamenila sam se. To je bio most napravljen od metala koji izgleda kao jedna daska sa gelenderom po kojoj se hoda, koja stoji samo uz pomoću nekog kanapa vezana za planinu. Ovaj most se nalazio između dva dela planine, kao da prelazimo sa jednog dela na drugi, a ispod se nalazi provalija. Cimerka je prešla most ispred mene. Neki čovek se vraćao nazad preko mosta u trenutku kad je ona prelazila. U tom trenutku je dunuo vetar. Most se toliko zaljuljao. Samo gledajući sa strane sam se jako uplašila. Ona je prešla, a ja sam stajala na drugoj strani skamenjena od straha. Zatim je došao moj cimer koji je počeo da snima kako prelazimo most. Prešao ga je ispred mene. Znala sam da nema nazad i da moram da pređem taj most. Krenula sam. Dok sam prešla na drugu stranu već je suza stizala suzu. Bojim se visine. Dok sam prelazila most samo sam sebi ponavljala da ne gledam dole. Kad sam prešla most morala sam da sednem. Jako sam se tresla. Tu sam malo odmorila i nastavila dalje. Ubrzo smo došli do kraja staze i svi zajedno se uputili ka autu.
Uveče smo svratili do Granade, tamo smo jeli, prošetali gradom i uputili se u Haen.
Sve u svemu, bio je to jedan uzbudljiv i emotivan dan. Drago mi je što sam skupila hrabrosti da pređem taj most pa makar i plačući.