Skoro me je jedan cimer pitao kada ću njemu da posvetim neki post, pa sam obećala da će svi dobiti - jedan zajednički. A i bilo je vreme da opišem ljude sa kojima sam živela skoro godinu dana.
Kako smo se uopšte našli? Meni je stigao mejl gde sam videla poznato ime, i tako smo se Nenad i ja dogovorili da budemo cimeri. On je znao Sašku od ranije, a ona se već dogovorila sa Pantom i tako je nastala čuvena četvorka iz 10P. 
Moji cimeri su imali dobar ukus za muziku, tj još uvek imaju, mada se retko srećemo pa mi ponekad zafali neka nova (meni nova) kvalitetna stara pesma uz pivo na terasi. A ovakvih druženja je bogami bilo podosta. Bilo je onih kada se napiju i uskrnave neku pesmu, ali bar imamo dobre uspomene.
Da ih opišem ukratko.
Nenad - mogu slobodno da kažem da je on bio kao moj stariji brat. Držao me je za ruku prvi put u avionu i stvarno pazio kao sestru. Davao mi je savete, uglavnom ljubavne. I to dobre. Sad mi je žao što ga baš i nisam slušala. Njemu su svakakve gluposti padale na pamet, ali nekako kad treba sa njim da ih uradiš ne izgledaju tako glupo. 
On i Panta su bili čuveni "The couple". Ubedili su ljude da su komičari i da su se na nekom takmičenju u Srbiji takmičili jedan protiv drugog i da sudije nisu mogle da se dogovore koji je bolji pa su odlučili da nastupaju zajedno. Na zahtev da izvedu neku foru su se vadili da na engleskom ne zvuče tako dobro kao na srpskom. Toliko su ubedili ljude da su ih u početku pitali da li je to stvarno.
Panta - često smo ga zvali debilko, ali od milošte. Iako je nekad stvarno ispadao malo tako. Najpozitivniji lik u našem stanu. Sprema dobru ribu i lepo peva. Ima dobru guzu pa ga je peti član naše porodice nazvao Babun (majmun sa crvenim dupetom). Nikad neću zaboraviti kako me nije izbacio iz sobe i pustio me da spavam sa njim jer sam sanjala neke gluposti i uplašila se.
Saška - moja sestra. U početku smo bile nerazdvojne ali smo se posle malo udaljile. Nikad neću zaboraviti depiliranja u kupatilu i šminkanja pred izlazak. Kada su u decembru momci otišli, nas dve smo ostale same. Bilo je toliko hladno da smo ceo jedan dan provele u mojoj sobi. Imala sam veliki krevet pa smo spavale zajedno. Uključile bismo peć, ugrejale sobu i sedele i ceo dan gledale filmove. Jedini izlazak iz kreveta bi podrazumevao odlazak do kupatila ili do kuhinje da napravimo nešto da jedemo i donesemo do sobe. Najbolji izlazak sa Saškom je ustvari bio kad smo bez nekog posebnog razloga otišle u Bundes i uz votku se izjadale jedna drugoj. Nas dve same u baru sedimo i jedna drugoj pričamo o svom životu što malo ko zna. Zato je ona moja sestra i zato je za kratko vreme to i postala.
Peti član naše porodice je Mića. Zvali smo ga ujak/stric. Ceo prvi semestar je bilo ovako. Nekome zvoni telefon, najčešće Nenadu, zatim ide pitanje "Da li treba nešto iz prodavnice?" i eto Miće, našeg Bakija, za desetak minuta. Nije se desilo da on dođe u stan praznih ruku. Uvek je dolazio sa pivom, desperadosima ili nečim sličnim u ruci. Prvih mesec dana smo pili kao smukovi, i svako jutro bi Mića slao poruku "Ne mogu više, večeras pauza" ili slično, a onda bi dolazio na ručak sa pivom u rukama i tako u krug.
Sa njima nikad nije manjkalo smeha. Mislim da mi najviše nedostaju retardirane priče uz ručak. Kada Nenad i Panta iznose neke ultra glupe teorije ili se prepiru. Ili čak pokušavaju da se prepiru sa mnom. Često smo za ručkom razgovarali o neprimernim temama za ručak, veri, teorijama zavere, itd. Sve u svemu nedostaje mi ručak sa njima. U prvom semestru smo nekako bili kao porodica, dok smo se u drugom udaljili, mojom krivicom. Ali i danas volim da se nađem sa njima, prisetim starih dana, ismejem...
Dovoljno je samo da prelistam slike iz Španije i da se setim dogodovština sa njima, ali kada bih pisala o svemu, to bi moglo da postane roman. Ali ćemo neke stvari zadržati za nas.
Zbog svega navedenog, i onog nenavedenog, oni su bili i uvek će biti moja španska porodica i moji cimeri. Nadam se da ćemo su uskoro ponovo videti. Volim vas!
