Ovaj post se zove drugi deo zato što sam o ovoj temi pisala kada sam bila prvi put u Španiji. Sada ću vam opisati kako izgleda doći i živeti u istom gradu drugi put.
Pa prvo - više nije toliko zanimljivo. Od jedva čekanja i razmišljanja koliko je u stvari lakše živeti u istom gradu, došli smo do toga da je postalo malko dosadno. Ne u smislu da nam je dosadno, nego da jednostavno nije kao prvi put. Cimeri su mi ekstra, na početku smo se odmah sve dogovorili i svi poštujemo taj dogovor, lepo se slažemo i družimo. 
Prvi vikend smo iznajmili kola i otišli na plažu. Bili smo 2 dana u Fuengiroli, pa zatim jedan ili dva u Malagi. Prvi dan smo bili u Fuengiroli na gradskoj plaži i uživali ceo dan. A sutradan smo išli u Marbelju. Marbelja je prelep grad i ima prelepe plaže. Mi smo bili jedini na plaži. Ali bukvalno. Vreme je bilo fantastično. Sunčano, toplo, malo vetrovito, ali je voda bila fenomenalna. Jedno veče sam insistirala da idemo u jedan restoran u Marbelji jer imaju jako lepu sangriju, i onda smo došli tamo i razočarali se. Ali smo bar dobro jeli. U Malagi smo izašli i fenomenalno se proveli, a sutradan smo išli u jedan kafić na krovu hotela na piće. Pogled na Malagu odande je prelep. Ostatak dana smo proveli na plaži uživajući. Ako postoji bolji način da se započne Erasmus onda je to definitivno ovakav vikend sa ovim ljudima.
Prošao je i septembar, počeo oktobar, a mi smo krenuli na fakultet. Drugarica i ja smo u početku krenule na 3 predmeta ali smo odustale od jednog posle skoro 2 nedelje jer nam je bio pretežak i nezanimljiv. Što se tiče ostala dva predmeta, samo nam je jedno predavanje bilo obavezno, a drugi smo radili od kuće.
FERIA. O da, vašar (ili kako to već da nazovemo) od desetak dana. Tih dana nismo ni išli na predavanja nego skoro svaki dan na feriju. Uglavnom smo išli uveče kad su nam ljudi koje znamo javljali da ima nešto zanimljivo. Prvih para dana smo išli svi zajedno (moji cimeri i Nišlije iz drugog stana) i bilo je fenomenalno. Druženja, plesanje, smeh,... Par dana sam išla i sama sa cimerima, a išli smo i preko dana na ručak tamo. Da osetimo pravi španski duh. Tamo sam sretala i ljude koje znam od ranije i bilo mi je drago da ih vidim. Sve u svemu, feria je lepo počela, ali se nije lepo završila. Tri ili četiri dana pre kraja su mi ukrali telefon. I to novi, koji sam kupila bukvalno dva dana pre. Tako da se feria završila poprilično loše. Preplakala sam i tu noć i sledeći dan. Išla sam i u policiju da prijavim krađu, ali od njih nije bilo nikakve vajde.Zatim smo posle ferie išli na Tenerife, o čemu sam već pisala, pa ću to ovde preskočiti.
Posle tog putovanja su nas Nišlije iz drugog stana napustile i otišli su za Srbiju. Malko je bilo čudno kad su otišli. Taman smo navikli jedni na druge, na druženje i onda su otišli. Ali videćemo se mi uskoro.Početak novembra - drugarica i ja idemo redovno na fakultet, radimo domaće (da, imali smo domaće zadatke), radimo projekte, praksu zajedno sa dva profesora na fakultetu. Onda je došao 14. novembar - moja slava. Proslavila sam je sa sebi dragim ljudima. Bilo je svega, meza, supe, sarme, kolača (da, opet sam kiselila kupus). Sedeli smo i jeli i pili 8 sati. Slušali smo muziku, bili zajedno i baš je bilo lepo. Ceo dan sam se dopisivala ili kratko pričala sa svojima. Zatim smo nastavili sa obavezama na fakultetu, povremenim izlascima i druženjem, putovanjem koje ću posebno opisati u drugoj objavi i tako prođe i novembar.
A onda je došao decembar. Nije mi ostao u lepom sećanju. Prvi dan decembra je bila neka žurka na fakultetu i to je bio jedan od lepših i bezbrižnijih dana u decembru. Zatim su se privodile kraju obaveze na fakultetu, planirao put za Novu godinu. Ali se i učilo. I položile smo. Nije bilo jako teško ali je bilo na španskom. Zatim sam primila jednu vest. I to ne lepu. Izgubila sam jednog člana porodice nakon kraće bolesti i to me je jako pogodilo. To je i razlog zašto nisam pisala. Nisam mogla. Verovatno ste već zaključili da sam jako emotivna, pa možete zamisliti koliko me je ta vest pogodila. Pošto sam već kupila da dođem malo kući za Božić, mama mi je rekla da tad i dođem. I tako je i bilo.
Poslednje dane decembra sam provela sa drugaricom u Almeriji, svaki dan smo išle na plažu, sedele, nismo ništa radile. I mogu da vam kažem da mi je to jako prijalo. Samo sunce, more, plaža, vetar i palme i mozak na pašu. Almerija je prelep mali grad na obali. Voda je bila jako hladna pa se nisam kupala.
Tamo smo dočekale Novu godinu sa drugaricom, na španski način. Na trgu ispred katedrale smo jele grožđe u ponoć, valjda za sreću i zdravlje, 12 zrna za svaki mesec u narednoj godinini. Tamo sam se videla i sa momkom kome sam u Novom Sadu bila badi. Otišli smo jedno veče na pivo i tapas. I opet sam imala ispad jer sam naručila nešto (nisam znala ni šta naručujem), a to je bila neka čorbica ili tako nešto, što niko nikad ne naručuje. Dve večeri pre toga sam isto imala ispad, upala sam ljudima u selfi i prošla i kad su skontali i okrenuli se, videli su drugaricu pored njih. Možda to vama ne zvuči tako zanimljivo ali mislim da tako neke stvari ovde ne bih radila. Ali bitno je da smo se svi nasmejali i bili raspoloženi.
Posle toga smo se vratile u Haen, prale veš i peglale, spremale se za put kući. Toliko sam bila srećna i uzbuđena da sam stalno bila raspevana i raspoložena. Čak i skičala od sreće. Cimerka me gledala kao da sam nenormalna. Ali sam zaista toliko jedva čekala da dođem kući i vidim i zagrlim svoju porodicu i drage ljude.
O danima u Srbiji ću vam pisati uskoro...
