Ovaj blog sam počela da pišem par meseci posle svog dolaska, pa sam neke delove priče, osećanja sigurno propustila. Sad imamo priliku da prođemo sve onako kako jeste, drugi deo.
Sletanje u Barselonu gde sam presedala. Prvo što sam videla je more. Talasi. I odmah sam imala osmeh na licu. Ali on nije dugo trajao. Razlog za to je što smo tek ujutru imale let i trebale smo da spavamo na aerodromu.To mi nije prvi put, ali ne pamtim da je bilo toliko grozno. Smrzla sam se. Stolice su sve imale naslone za ruke tako da nisam mogla da legnem. Bukvalno sam se polomila na aerodromu. Osećala sam se kao da me je voz pregazio. Jedva sam čekala da sednem u avion da zaspim. Nisam spavala dugo jer je let trajao oko 1,5h.
Sletanje u Malagu, a meni je na pameti samo da sednem u svoj omiljeni restoran i jedem. Drugarica i ja smo našle restoran na železničkoj stanici i fino se najele. Ja sam se i malo napila jer mi se toliko pilo vino, a nisam pošteno jela skoro 24 sata.
Smeštaj u Malagi smo malo duže tražile jer smo kružile po nekim uličicama. Malo smo odmorile i uputile se ka plaži. O da, smočila sam guzu. Iako na prvi mah nije delovala tako toplo, voda je bila izvanredna. Nisam izašla iz nje dok mi nije postalo hladno. Posle smo drugarica i ja prošetale Malagom, popile kafu u luci, osetile španski duh.
Sutradan su počeli da se javljaju prvi problemi, nismo još pronašle stan. Jedan momak i devojka iz Niša su nas gostoljubivo primili kod njih i tamo smo provele dve noći dok nismo našli stan. Obe večeri su bile fenomenalne, svaka na svoj način. U četvrtak smo išli na Ferial, mesto malo izvan grada gde je dozvoljeno konzumirati alkohol na javnom mestu. Bilo je malo hladnjikavo, pa smo se uputili ka gradu. Otišli smo u jedan klub ali nije bilo ništa posebno. Kad smo došli kući poprilično smo se ismejali, a razlog ću ostaviti za sebe. To je od skoro katastrofalne večeri napravilo fenomenalnu.
Ujutru smo nas dve otišle do fakulteta, gledale stanove i tako je prošao taj dan. Bile smo u nedoumici oko jednog stana, ali smo se do kraja večeri ipak odlučile za njega. Uveče smo otišli do Abuela. Nišlije su prvo bile razočarane mestom, ali smo ih do kraja večeri razuverili. Najeli smo se, malo smo popili, ismejali se, sve u svemu lepo smo se proveli.
Dan posle smo prešle u naš stan. Iako smo htele da izađemo uveče nismo smogle snage. Sutra nam dolazi cimer, pa pravimo jedan "porodični ručak".
Večeras mi je prvo veče u ovom stanu, u ovoj sobi. Zaboavila sam da treba da se naviknem da spavam sama u sobi. Kako to još nisam uspela, uzela sam da malo pišem. Videćemo kad ću zaspati, i koliko vremena će mi biti potrebno da se naviknem.
Trenutno nemamo internet u stanu, pa vi kad ovo budete čitali, ovo "večeras" će biti pre neko veče. Nadam se da ćemo ubrzo imati internet. Do čitanja...
