Ispiti

Evo došli smo i do dela koji nikoga ne zanima, a sve zanima. Verovatno svi mislite da ovde niko ne ide na predavanja i ništa ne uči. Ali to nije tačno. Ima ljudi koji idu redovno i koji baš i ne idu redovno. Ja spadam u prvu grupu. 

U ovom semestru ima 7 predmeta, 6 i španski jezik. Svih 6, ako ih položim će mi biti priznati u Srbiji. Od toga, 2 su na engleskom, a ostali na španskom. Potrebno je dosta koncentracije na predavanjima, svakako više nego u Srbiji jer slušam predmete na stranom jeziku. Ali nije svaki put moguće biti 100% skoncentrisan. Teško je i slušati, a ne razumeti španski jer neki profesori jako brzo pričaju. Ali imam sveščicu sa nepoznatim rečima, kao mini rečnik. Nemam ispit iz svakog predmeta, iz nekog imam samo domaći, iz nekog samo prezentacije, ali iz nekog i prezentacije i usmeni i pismeni ispit.

Na fakultetu provodim dosta vremena. Nekad čak i 11 sati. Pošto su mi predavanja sa različitih godina, smerova, fakulteta nekad imam pauze i po 3,4 sata, a nekad i preklapanja pa moram da odlučim koje predavanje mi je bitnije te nedelje. Na faks idem peške, svaki dan. Nekad i više puta. Ali se ponekad vratim autobusom, kad sam umorna.

Mogu da vam se pohvalim da sam polozila jedan od najtežih ispita. Ali samo pismeni deo.

Do katoličkog Božića imam skoro sve ispite i nadam se da ću da ih položim jer želim da više vremena provedem u Srbiji u januaru. Zato je sada vreme za grejanje stolice.. 

Žurke u Španiji

Verovatno svi misle da kad odeš na razmenu da ćeš samo da piješ i putuješ. Ovo je u velikoj meri tačno, ali ispiti moraju da se polože. Za nekog ko ima zamenu za ispite u Srbiji je jako bitno da ih položi, ali ko nema... Uglavnom, pisaću vam i o fakultetu i obavezama, ali bih sada da se fokusiram na prvih mesec i po dana ovde, odnosno žurke. 

U Španiju sam došla prvog septembra i od tada, pa do sredine oktobra, dok nisu počela predavanja, skoro svaki dan smo išli na neke žurke, u barove, izlaske...

Prva žurka je bila "Welcoming party" u organizaciji ESN-a. Mesto sastanka je bio fakultet, a zatim smo išli u neki bar. Moja cimerka i ja smo kasnile, tako da smo dobar deo dešavanja na faksu propustile. Ni sad ne znam šta su ostali radili tamo. Zatim smo se peške uputili ka pabu gde je bila žurka. Sećam se da je bila ogromna gužva, ali smo se našli sa ljudima koje već poznajemo. I naravno upoznali nove. U baru smo probali neku špansku hranu (i dalje ne znam koju), pili, ali je falila glasnija muzika, bolja atmosfera. Odlučili smo da odemo u neki bar na pivo. Tj metar piva. Tj 3 metra piva. Sedeli smo, pričali. Čak smo se i sprijateljili sa šankerom i redovni smo gosti u tom baru. To veče nam je pustio Đanija. Prvi put smo čuli srpsku muziku u Španiji. 

Što se tiče klubova, svakako da imamo omiljeno mesto. Uvek isti šanker, uvek isti koktel. 

Posetili smo skoro sve žurke u oranizaciji ESN-a. Prvo "Flag party" na koji smo poslednji došli. Zatim smo posetili "International dinner" gde smo probali hranu i piće iz celog sveta, a posle smo naravno završili u baru. 

Imali smo i žurke kod nas u stanu. Imamo veliku terasu, pa dok je bilo lepo vreme i toplo stalno smo sedeli na terasi. Jednom je bilo toliko ljudi da se i sada za neke pitamo odakle su se stvorili. Jedno veče je bilo internacionalno, bili su nam Španci, Italijanke, Nemice, Amerikanci... A jedno veče smo imali i koncert uživo gde su nam Argentinci pevali i svirali. Imali smo i rođendanske žurke, sa sve tortom naravno. Ah da, bilo smo i na žurkama kod drugih Erazmusovaca. 

Zatim smo posetili i "Halloween party".Moja cimerka je bila hodajuća mrtva devojka, cimeri senzacionalni "The couple", a ja sam bila Mortiša Adams. Mogu reći da mi crno očajno stoji. 

Ima jedan bar u komšiluku gde ima, mislim najveće pivo u Haenu. Bila sam jednom na nekom rođendanu i popila sam tri piva od 0,33l. I zatim smo otišli u taj bar gde sam naručila najveće pivo. Šanker je krenuo da mi sipa pivo, ali je spustio kriglu i pustio pivo da toči. Nisam mogla da verujem šta vidim. Rekla sam mu da stane i uzela kriglu u ruku da mu pokažem, ali me je on pustio da sama sebi natočim. Do kraja večeri sam pila to jedno pivo. Sutradan sam se čudila kako sam se toliko napila, ali sam posle saznala da to nije krigla od 0,5l kako sam ja mislila nego od 1,25l. To mi je postao jedan od omiljenih barova. 

Sve u svemu, bilo je sigurno još žurki koje smo posetili, ali ne mogu da ih se setim. Ali sam sigurna da će ih biti još.

Put i dolazak u Španiju

Došlo je vreme za jedan kratak opis puta i dolaska u Haen.

Posle sređene sve papirologije i dobijanja vize došlo je vreme za pripreme za put i pakovanje. Ovo je komlikovano za sve, ne samo za žene. Dobro, za nas je komplikovanije jer imamo bar tri para omiljenih cipela, a težina kofera je ograničena. Pošto sam osoba koja sve planira morala sam i da planiram šta ću da spakujem. Pre toga sam istražila prosečne temperature i ispitala svog badija razna pitanja - da li pada sneg, kada je poslednji put padao i slično. 

Dan pre nego što sam došla u Haen prijatelji i porodica su mi pripremili "oproštajnu zabavu". Jelo se i pilo ceo dan. Gosti su se samo smenjivali, prelazili iz jedne sobe u drugu, dopunjavali piće, puštali omiljene pesme. A i bilo je i poklona. Od šaljivih slikovnica da ih pogledam sam tužna, lepeza da se hladim kada je toplo, kecelja da ne isprljam odeću kada kuvam, šolja za kafu sa slikom dragog bića, majica da spavam u njima, čašica za nazdravljanje, pisama...

Oh da, bilo je i suza pri svakom ispraćaju nekoga iz kuće. Posle dana punog promena raspoženja došlo je vreme za spavanje. 

Valjda od uzbuđenja nisam mogla da zaspim. Na putu do aerodroma sam već osetila umor. Bojala sam se da idem sama jer nikad nisam putovala avionom. Sreća pa sam znala kolegu koji je takođe dobio stipendiju pa sam znala i sa kim ću putovati i sa kim ću živeti. Došlo je vreme i za ulazak u avion. Valjda svako ima strah prvi put, ali ja ništa nisam osećala, nisam se bojala. Bila sam malo nervozna i malo je neprijatan osećaj pri poletanju i sletanju i konstantan pritisak u ušima. Ali sve u svemu jedno lepo iskustvo. 

Posle presedanja i čekanja stigli smo u Malagu oko osam uveče. Bio je još dan. Čekali smo taksistu da nas pokupi na aerodromu i da se uputimo ka Haenu. Uh, Španci i njihov engleski. Jako malo ljudi zna engleski. Učiila sam španski pre par godina, ali posle samo mesec dana podsećanja bilo je teško da se sporazumem. Pogotovo sa nekim iz Andaluzije ko priča jako brzo, ima drugačiji naglasak i ne izgovara sva slova. Ali i to smo nekako prebrodili. Na putu do Haena pričali smo na novom jeziku - spangliš (spanglish). Dva sata kombinovanja španskih i engleskih reči. Tada sam već bila jako umorna. Kada smo stigli u Haen cimerov badi nas je dočekao i odveo u hostel. Tamo smo legli i zaspali u sekundi, ni nemajući osećaj da smo zaista u Španiji.

Putovanja po Španiji

Prvo pitanje kada smo došli ovde je bilo do kog aerodroma nam je bio let i da li smo posetili taj grad. Naš let je bio do Malage, ali smo stigli tek oko 20h i želeli smo samo da dođemo do hotela u Haenu i legnemo u krevet. Bila sam toliko iscrpljena. A kako i ne bih bila kada smo putovali 19 sati, sa sve presedanjem naravno.

Što se tiče putovanja po Španiji, svakako da ima dosta gradova koju su na listi da se posete. Ali ima i onih koji su na listu za posetu i razgledanje dospeli sasvim slučajno.

Prvi grad koji sam posetila je Salobrenja (Salobreña). To je gradić na jugu Španije na obali mora. Studentska organizacija je organizovala ovaj put. Bilo je tri autobusa. Jedva sam čekala da dođemo. Mislim da sam bila prva osoba iz našeg autobusa koja je ušla u vodu. Bila je preledena. Ali sam morala malo da plivam. Bila sam jako uzbuđena. Nisam išla na more ove godine i jedva sam čekala da „smočim guzicu“! Ceo dan smo proveli na plaži i bilo je pretoplo. Najhrabriji su još par puta ušli u vodu. Naravno, i ja sam morala. Na plaži smo igrali odbojku, pili, družili se. Ostatak je bio u kaficu gde su pili. Posle prva dva „bućkanja“ sam im se pridružila. Tu je bio jedan čovek koji je svirao gitaru. Kada sam došla pitao je kako se zovem i otpevao mi par stihova. Zatim je isto uradio za sve devojke za stolom. Posle smo išli da jedemo. A kada se to sleglo otišli smo da prošetamo. Bila je jedna ogromna stena koja je delila plažu na dva dela. Dok se nismo popeli tamo nisam ni znala da taj drugi deo i postoji. Sve u svemu, ceo dan smo proveli na plaži, kupajući se, sunčajući, uživajući. Zaspala sam u trenutku kada sam legla u krevet.

Drugo putovanje je bilo u Marbelju (Marbella). Grad sa najlepšim plažama u Španiji. Iznajmili smo auto i krenuli oko podneva, ako ne i kasnije. Sve vreme u putu smo slušali muziku i pevali. Odlučili smo se da idemo na plažu koja se zove Kabopino (Cabopino). Tamo smo stigli oko 4,5 i odmah smo uleteli u vodu. U Salobrenji smo bili sredinom septembra, a voda je bila prehladna. Ovde smo bili prvog oktobra i voda je bila taman. Kupali smo se, slikali i odlučili da sednemo u restoran. Probala sam tipično špansko jelo – paelju (paella). Bila je fantastična. Posle jela nisam imala snage da ni za šta i uputili smo se ka hotelu. Tamo smo se istuširali i odmorili. Posle smo išli da prošetamo. Usput smo i ogladneli. Opet smo seli u restoran. Mogu vam reći da u životu nisam pila bolju sangriju (sangria) nego tamo. Nemam reči da opišem ukus. Ovaj restoran ću sigurno opet posetiti nekada. Prošetali smo do obale, videli svetionik i vratili se u hostel. 

Sutradan smo se uputili kad Malagi (Malaga). Došli smo u grad i doručkovali, a zatim seli da popijemo kafu u restoran pored mora. Naravno da nismo pili kafu. Cimerki se taj dan ženio brat u Srbiji i morali smo da nazdravimo. Sedeli smo sigurno tri sata i družili se. Zatim smo odlučili da malo prošetamo gradom, vidimo šta ima, kupimo razglednice, magnete.. A onda dolazi najbolji deo. Utakmica. Išli smo da gledamo utakmicu prve španske lige Malaga-Atletik Bilbao. Fudbal baš i ne pratim, ali imam braću tako da je nemoguće da ne odgledam koju utakmicu sa njima. Navijala sam za Malagu jer sam sasvim slučajno bila u plavoj majici, a to je boja Malage. Posle trećeg minuta su primili gol. Prvo poluvreme i nije bilo toliko zanimljivo. Ali zato drugo. Igra je bila podignuta na viši nivo, bilo je više akcija, boljih akcija, svađa na terenu, tenzija. A onda preokret. Malaga daje gol. Oko nas svi skaču, vesele se. I mi se veselimo sa njima. A posle par minuta opet gol. Euforija na stadionu. Meč je završen pobedom Malage. Bio je to savršen vikend.

Prvi dani u Španiji

Budi me zvuk alarma. Treba da ustenemo i odemo do fakulteta, banke, policije  (Mi – kolega koji je došao sa mnom i njegov badi). Hiljadu misli u glavi – gde sve treba da odem, koji mi papir treba, da li mi treba slika, fotokopija... U trenutku kad sam razgrnula zavesu u sobi sva pitanja su nestala. „Vau, kakav pogled“. Sunce izlazi iza planine, vidim neki zamak na brdu pored, a sa druge strane vidim beskrajno polje maslina. Grad se budi.

Ušli smo u kola i zaputili se ka fakultetu. A usput... Palme, drveća narandže, tropsko cveće. A na mom licu osmeh. Za nekog ko živi u kontinentalnom predelu i ko voli tropske biljke ovo izaziva neki čudni osećaj. Možda zbog toga što me podseća na more, a more obožavam. Ah da, ovaj grad nema ni reku, ni jezero u blizini i mislim da je to šteta jer zaista mu nedostaje neko kupalšte.

Na fakultetu i u banci smo obavili sve što treba, a policiju smo ostavili za ponedeljak. Naime, kolegin badi je postao i moj. Nisam se ništa ni pitala, samo sam rekla Ok. Čak imamo i jednu šalu – Da sam usvojena.

Zatim je usledilo beskonačno zvanje brojeva sa oglasa na internetu jer, treba negde živeti narednih 9 meseci. Proveli smo dva dana u gledanju stanova i zvanju brojeva sa oglasa. Tražili smo dvosobne i četvorosobne stanove jer smo već imali dogovor sa još dvoje kolega iz Novog Sada. Na kraju smo našli stan za četvoro, i to lep i dobar stan sa prelepim pogledom i uselili su u utorak.

Tih par dana smo proveli u hostelu. Već prvi dan smo se „navikli“ na špansku sijestu, ali to je valjda od umora od puta. Sijesta je doba dana od jedno 14h pa do 18h kada je sve zatvoreno. Ne rade ni mnogi kafići, ni prodavnice, ništa. A kako bi i radili kad je napolju preko 40 stepeni! 15h, a mi na ulici, krenuli do kafića da se osvežimo i ručamo, a na termostatu 43 stepena. Kod kuće sam navikla na to, u julu, avgustu. Ali u septembru i oktobru je neizdržljivo. Kažu Španci da nije bilo tako toplo već više od pola veka.

Još jedna važna stvar u životu svake mlade osobe je noćni život. Prvi smo otišli u neki bar da probamo španski tapas. Sada se sigurno pitate šta je tapas. Uz svako naručeno piće dobije nešto za klopu, ili svi zajedno jedan tanjir, ili svako za sebe, u zavisnosti od kafića. Ovo je tipično za Andaluziju. Mogu da vam kažem da sam se lepo najela i ugojila prvih par dana. Posle smo se našli sa još jednim badijem i ljudima iz Amerike, Italije, Španije. Još koji tapas, pivo, vino, a onda izlazak. Ulazimo u poluprazan klub, jer ovde noćni život počinje oko 2 sata ujutru. Zaprepašćnje! Nigde stolova! Španci ne izlaze u klubove da budu viđeni i sede za stolom nego da igraju. Piće držiš u ruci i igraš. Mogu vam reći da sam se lepo izigrala to veče.

Nismo ostali do fajronta, otišli smo kući jer nas je čekalo još posla taj vikend...

Zašto DA Erasmus?

Sigurno mnogi od vas razmišljaju da odu u inostranstvo i tamo provedu jedan semestar ili celu godinu studija.

Pre nego što se upustite u ovu avanturu treba dobro razmisliti i pronaći odgovore na sva pitanja koja vas muče. Dame i gospodo, da počnemo.

Prvo i glavno pitanje koje sve muči je novac. Da, potrebno je dosta novca, ali to zavisi od zemlje u koju idete i koji papiri su vam potrebni. Ukoliko vam fali novca, počnite da obilazite rodbinu, babe, tetke, stričeve, ili pozajmite pa ćete vratiti kad dobijete novac. Najbitnije je da prvo sagledate gde ćete živeti, koliko će vas koštati stan ili dom. Ukoliko se odlučite za Englesku ili Italiju trebaće vam više novca jer je stipendija mala i nećete moći da živite od tih para, naravno sve u zavisnosti od grada u kome ćete živeti.

Druga stvar je papirologija. Ako krenete na vreme da prikupljate papire potrebne za konkurisanje i vizu sve će biti u redu. Nemojte čekati poslednjih par dana pre isteka roka za prijavu jer verovatno nećete moći sve da postignete. Da, i ovo dugo traje i nadovezuje se na prethodnu stavku (novac) pogotovo ako vam trebaju papiri za vizu. Iako mislite da vam za neke zemlje ne treba viza, grešite. Ne treba vam turistička viza, ali vi ne idete tamo kao turisti, treba vam boravišna viza. Za dobijanje vize je potrebno da uradite lekarski pregled. Dobro se raspitajte da ne biste plaćali nešto što ne morate.

Posle (napornog) puta najzad stižete. Svi oko vas pričaju drugi jezik, imate sreće ako naletite na nekog na aerodromu da upitate gde je autobuska stanica i taj neko zna engleski. Pripremite se za ovo ako idete u južnu Evropu. Španci, na primer, ne pričaju engleski. A onda – poznato lice. Vaš buddy. Iako ga znate samo sa slika sa Facebook-a srećni ste što ga/je vidite. To je osoba koja vam je prvi prijatelj. On/a bi trebalo da vam pomognu dok se ne snađete. I treba da imate sreće da dobijete nekog ko zaista hoće da vam pomogne. Postoji mogućnost da ne zna baš dobro engleski, ali na taj način ćete i vi unaprediti njegov/njen jezik, a on/a engleski. Nadamo se da neće biti većih poteškoća u komnikaciji.

Sledeća stanica je fakultet. Imate poseban tretman. O da! Malo olakšica jer studirate na stranom jeziku, naravno nema kod svih profesora olakšica, stolica i dalje mora da se greje. Najgore je ako idete sami na neka predavanja koja nisu na engleskom jer je potrebno više napora da razumete šta profesor objašnjava. Zato otvorite oči i načuljite uši da nađete drugog Erasmusovca. To je osoba sa kojom ćete raditi seminarske radove, projekte, prezentacije, to je osoba koja vas razume. Potrudite  se da upijete što više informacija od profesora, kolega, drugih studenata sa razmene jer svaka informacija vredi. A znanje je najvrednija stvar koju ćete poneti kući.

I naravno uspomene. A najvažnija sporedna stvar na vašoj avanturi – žurke i putovanja. „Hajdemo ovaj vikend do ovog grada. U taj ćemo sledeći. Ovaj ima plažu, možda ćemo moći i da se kupamo. Ovde možemo da posetimo ovaj spomenik ili muzej. Tamo imaju najbolje pivo u državi, a možemo i da probamo najtipičniju hranu za ovaj deo države. Pogledaj samo onu devojku/onog momka. Hajde da gledamo zalazak sunca. Uživaj u pogledu sa onog brda. Počinje pesma. Pa to je tradicionalna muzika. Pogledaj, svi plešu.’’

Ring, ring! Dobro poznati zvuk Skyp-a ili Viber-a. Mama is calling. I onda čujete dobro poznate glasove – mama, tata, brat, sestra, baka, tetka. I da, nedostaju vam. Probudi se onda neko nedostajanje i nostalgija za porodicom, prijateljima, voljenima. Neki trenuci budu teški i emotivni, ali ne zaboravi da i ovde imaš porodicu i prijatelje. Tvoja porodica su tvoji cimeri, a prijatelji simpatične Italijanke, uvek raspevani Argentinci, uštogljeni Nemci, ludi Rusi, nasmejani i razigrani Španci... I imate jedni druge. I uvek treba da se javiš kad posetiš njihovu zemlju jer imaš nekog da te ugosti i bude ti vodič.

I onda sedneš sam/a na terasi i ispijaš svoju kafu, uživaš u pogledu i kažeš BRAVO! Ovo nisi smeo da propustiš. Ovo je neprocenjivo iskustvo. Upoznao si nove ljude, novu kulturu, običaje, savladao gradivo na stranom jeziku, putovao, uživao...

Čestitaj sebi na hrabrosti. Nije bilo lako upustiti se u ovu avanturu ali ti si uspeo. Neka svako čuje tvoje reči.