Prvi dani u Španiji

Budi me zvuk alarma. Treba da ustenemo i odemo do fakulteta, banke, policije  (Mi – kolega koji je došao sa mnom i njegov badi). Hiljadu misli u glavi – gde sve treba da odem, koji mi papir treba, da li mi treba slika, fotokopija... U trenutku kad sam razgrnula zavesu u sobi sva pitanja su nestala. „Vau, kakav pogled“. Sunce izlazi iza planine, vidim neki zamak na brdu pored, a sa druge strane vidim beskrajno polje maslina. Grad se budi.

Ušli smo u kola i zaputili se ka fakultetu. A usput... Palme, drveća narandže, tropsko cveće. A na mom licu osmeh. Za nekog ko živi u kontinentalnom predelu i ko voli tropske biljke ovo izaziva neki čudni osećaj. Možda zbog toga što me podseća na more, a more obožavam. Ah da, ovaj grad nema ni reku, ni jezero u blizini i mislim da je to šteta jer zaista mu nedostaje neko kupalšte.

Na fakultetu i u banci smo obavili sve što treba, a policiju smo ostavili za ponedeljak. Naime, kolegin badi je postao i moj. Nisam se ništa ni pitala, samo sam rekla Ok. Čak imamo i jednu šalu – Da sam usvojena.

Zatim je usledilo beskonačno zvanje brojeva sa oglasa na internetu jer, treba negde živeti narednih 9 meseci. Proveli smo dva dana u gledanju stanova i zvanju brojeva sa oglasa. Tražili smo dvosobne i četvorosobne stanove jer smo već imali dogovor sa još dvoje kolega iz Novog Sada. Na kraju smo našli stan za četvoro, i to lep i dobar stan sa prelepim pogledom i uselili su u utorak.

Tih par dana smo proveli u hostelu. Već prvi dan smo se „navikli“ na špansku sijestu, ali to je valjda od umora od puta. Sijesta je doba dana od jedno 14h pa do 18h kada je sve zatvoreno. Ne rade ni mnogi kafići, ni prodavnice, ništa. A kako bi i radili kad je napolju preko 40 stepeni! 15h, a mi na ulici, krenuli do kafića da se osvežimo i ručamo, a na termostatu 43 stepena. Kod kuće sam navikla na to, u julu, avgustu. Ali u septembru i oktobru je neizdržljivo. Kažu Španci da nije bilo tako toplo već više od pola veka.

Još jedna važna stvar u životu svake mlade osobe je noćni život. Prvi smo otišli u neki bar da probamo španski tapas. Sada se sigurno pitate šta je tapas. Uz svako naručeno piće dobije nešto za klopu, ili svi zajedno jedan tanjir, ili svako za sebe, u zavisnosti od kafića. Ovo je tipično za Andaluziju. Mogu da vam kažem da sam se lepo najela i ugojila prvih par dana. Posle smo se našli sa još jednim badijem i ljudima iz Amerike, Italije, Španije. Još koji tapas, pivo, vino, a onda izlazak. Ulazimo u poluprazan klub, jer ovde noćni život počinje oko 2 sata ujutru. Zaprepašćnje! Nigde stolova! Španci ne izlaze u klubove da budu viđeni i sede za stolom nego da igraju. Piće držiš u ruci i igraš. Mogu vam reći da sam se lepo izigrala to veče.

Nismo ostali do fajronta, otišli smo kući jer nas je čekalo još posla taj vikend...