Put i dolazak u Španiju

Došlo je vreme za jedan kratak opis puta i dolaska u Haen.

Posle sređene sve papirologije i dobijanja vize došlo je vreme za pripreme za put i pakovanje. Ovo je komlikovano za sve, ne samo za žene. Dobro, za nas je komplikovanije jer imamo bar tri para omiljenih cipela, a težina kofera je ograničena. Pošto sam osoba koja sve planira morala sam i da planiram šta ću da spakujem. Pre toga sam istražila prosečne temperature i ispitala svog badija razna pitanja - da li pada sneg, kada je poslednji put padao i slično. 

Dan pre nego što sam došla u Haen prijatelji i porodica su mi pripremili "oproštajnu zabavu". Jelo se i pilo ceo dan. Gosti su se samo smenjivali, prelazili iz jedne sobe u drugu, dopunjavali piće, puštali omiljene pesme. A i bilo je i poklona. Od šaljivih slikovnica da ih pogledam sam tužna, lepeza da se hladim kada je toplo, kecelja da ne isprljam odeću kada kuvam, šolja za kafu sa slikom dragog bića, majica da spavam u njima, čašica za nazdravljanje, pisama...

Oh da, bilo je i suza pri svakom ispraćaju nekoga iz kuće. Posle dana punog promena raspoženja došlo je vreme za spavanje. 

Valjda od uzbuđenja nisam mogla da zaspim. Na putu do aerodroma sam već osetila umor. Bojala sam se da idem sama jer nikad nisam putovala avionom. Sreća pa sam znala kolegu koji je takođe dobio stipendiju pa sam znala i sa kim ću putovati i sa kim ću živeti. Došlo je vreme i za ulazak u avion. Valjda svako ima strah prvi put, ali ja ništa nisam osećala, nisam se bojala. Bila sam malo nervozna i malo je neprijatan osećaj pri poletanju i sletanju i konstantan pritisak u ušima. Ali sve u svemu jedno lepo iskustvo. 

Posle presedanja i čekanja stigli smo u Malagu oko osam uveče. Bio je još dan. Čekali smo taksistu da nas pokupi na aerodromu i da se uputimo ka Haenu. Uh, Španci i njihov engleski. Jako malo ljudi zna engleski. Učiila sam španski pre par godina, ali posle samo mesec dana podsećanja bilo je teško da se sporazumem. Pogotovo sa nekim iz Andaluzije ko priča jako brzo, ima drugačiji naglasak i ne izgovara sva slova. Ali i to smo nekako prebrodili. Na putu do Haena pričali smo na novom jeziku - spangliš (spanglish). Dva sata kombinovanja španskih i engleskih reči. Tada sam već bila jako umorna. Kada smo stigli u Haen cimerov badi nas je dočekao i odveo u hostel. Tamo smo legli i zaspali u sekundi, ni nemajući osećaj da smo zaista u Španiji.