Putovanja po Španiji

Prvo pitanje kada smo došli ovde je bilo do kog aerodroma nam je bio let i da li smo posetili taj grad. Naš let je bio do Malage, ali smo stigli tek oko 20h i želeli smo samo da dođemo do hotela u Haenu i legnemo u krevet. Bila sam toliko iscrpljena. A kako i ne bih bila kada smo putovali 19 sati, sa sve presedanjem naravno.

Što se tiče putovanja po Španiji, svakako da ima dosta gradova koju su na listi da se posete. Ali ima i onih koji su na listu za posetu i razgledanje dospeli sasvim slučajno.

Prvi grad koji sam posetila je Salobrenja (Salobreña). To je gradić na jugu Španije na obali mora. Studentska organizacija je organizovala ovaj put. Bilo je tri autobusa. Jedva sam čekala da dođemo. Mislim da sam bila prva osoba iz našeg autobusa koja je ušla u vodu. Bila je preledena. Ali sam morala malo da plivam. Bila sam jako uzbuđena. Nisam išla na more ove godine i jedva sam čekala da „smočim guzicu“! Ceo dan smo proveli na plaži i bilo je pretoplo. Najhrabriji su još par puta ušli u vodu. Naravno, i ja sam morala. Na plaži smo igrali odbojku, pili, družili se. Ostatak je bio u kaficu gde su pili. Posle prva dva „bućkanja“ sam im se pridružila. Tu je bio jedan čovek koji je svirao gitaru. Kada sam došla pitao je kako se zovem i otpevao mi par stihova. Zatim je isto uradio za sve devojke za stolom. Posle smo išli da jedemo. A kada se to sleglo otišli smo da prošetamo. Bila je jedna ogromna stena koja je delila plažu na dva dela. Dok se nismo popeli tamo nisam ni znala da taj drugi deo i postoji. Sve u svemu, ceo dan smo proveli na plaži, kupajući se, sunčajući, uživajući. Zaspala sam u trenutku kada sam legla u krevet.

Drugo putovanje je bilo u Marbelju (Marbella). Grad sa najlepšim plažama u Španiji. Iznajmili smo auto i krenuli oko podneva, ako ne i kasnije. Sve vreme u putu smo slušali muziku i pevali. Odlučili smo se da idemo na plažu koja se zove Kabopino (Cabopino). Tamo smo stigli oko 4,5 i odmah smo uleteli u vodu. U Salobrenji smo bili sredinom septembra, a voda je bila prehladna. Ovde smo bili prvog oktobra i voda je bila taman. Kupali smo se, slikali i odlučili da sednemo u restoran. Probala sam tipično špansko jelo – paelju (paella). Bila je fantastična. Posle jela nisam imala snage da ni za šta i uputili smo se ka hotelu. Tamo smo se istuširali i odmorili. Posle smo išli da prošetamo. Usput smo i ogladneli. Opet smo seli u restoran. Mogu vam reći da u životu nisam pila bolju sangriju (sangria) nego tamo. Nemam reči da opišem ukus. Ovaj restoran ću sigurno opet posetiti nekada. Prošetali smo do obale, videli svetionik i vratili se u hostel. 

Sutradan smo se uputili kad Malagi (Malaga). Došli smo u grad i doručkovali, a zatim seli da popijemo kafu u restoran pored mora. Naravno da nismo pili kafu. Cimerki se taj dan ženio brat u Srbiji i morali smo da nazdravimo. Sedeli smo sigurno tri sata i družili se. Zatim smo odlučili da malo prošetamo gradom, vidimo šta ima, kupimo razglednice, magnete.. A onda dolazi najbolji deo. Utakmica. Išli smo da gledamo utakmicu prve španske lige Malaga-Atletik Bilbao. Fudbal baš i ne pratim, ali imam braću tako da je nemoguće da ne odgledam koju utakmicu sa njima. Navijala sam za Malagu jer sam sasvim slučajno bila u plavoj majici, a to je boja Malage. Posle trećeg minuta su primili gol. Prvo poluvreme i nije bilo toliko zanimljivo. Ali zato drugo. Igra je bila podignuta na viši nivo, bilo je više akcija, boljih akcija, svađa na terenu, tenzija. A onda preokret. Malaga daje gol. Oko nas svi skaču, vesele se. I mi se veselimo sa njima. A posle par minuta opet gol. Euforija na stadionu. Meč je završen pobedom Malage. Bio je to savršen vikend.

Treće putovanje je bilo u Kordobu (Cordoba). Tamo smo proveli celo posle podne. Videli rimski most, bili u najstarijoj katedrali u Evropi, koja je kombinacija katoličkog uticaja i arabijskog. Prošetali smo centom, seli, jeli, pili. Mogu da kažem da sam oduševljena ovim gradom. Baš je lep. I vreme nas je poslužilo, bilo je toplo i sunčano. Ukoliko ikad posetite Španiju, na zaobilazite ovaj grad. Ah da, sreli smo i srpkinju iz Niša ovde. U Kordobi ima da se poseti i neka bašta, ali nismo mogli da čekamo jer je red bio predug. Ali sledeći put ovo neću propustiti.

I onda Haen (Jaen). U ovom gradu ima jedno brdo na kome se nalazi zamak – Kastiljo de Santa Katalina (Castillo de Santa Catalina). Posle dva mecesa divljenja sa terase došlo je i vreme da posetim zamak. Dan je bio oblačan, čak nas je i kiša uhvatila, ali nismo puno pokisle. Išle smo samo cimerka i ja. U zamku možete da vidite zmaja i jednog zatvorenika. A odatle se vidi i ceo Haen. Zaista jedan prelep pogled. Baš sam uživala. Posle par dana sam opet išla tamo, ali uveče. Zaista je prelepo, vide se svetla iz celog grada, čak i od autoputa pored. A mogu se videti i zvezde.

Sledeće nedelje idem u Sevilju (Sevilla) sa kolegama da posetimo neku firmu i neki kolegijum, u organizaciji Univerziteta. Jedva čekam. Takođe gradovi koji su na listi za posetu su: Valensija, Kadiz, Granada, Baeza i Ubeda, Barselona i Madrid. Nadam se da ću skoknuti i do Lisabona ili Porta, ali i do Maroka, za koji mi, nadam se, ne treba viza.

Do sledećeg putovanja...