Čas istorije i kulture

Mislim da vam je više dosta opisa mog života. Došlo je vreme da se pozabavimo nekim drugim temama. Kako objasniti ljudima gde je Srbija, da u Srbiji nije ratno stanje i da se Jugoslavija davno raspala. 

Prva stvar koju vas ljudi pitaju je odakle ste. Ukoliko ste plavi, još sa plavim očima izdvajate se od većine. Ima i u Španiji plavih ljudi, ali jako jako malo. Druga stvar po kojoj se izdvajate je čudan jezik koji govorite. Mene su uglavnom pitali da li sam Nemica ili Ruskinja. 

Ukoliko pričate sa nekim ko nije iz Evrope, verovatno neće znati gde je Srbija. Mada mi se dešavalo da ni Evropljani ne znaju gde je Srbija. Po mom mišljenju, to je osnovna kultura, ali ja tu ne mogu ništa. 

Prvo što smo ustanovili je da se Srbija nalazi u Evropi, tačnije negde na jugoistoku. To je tamo prekoputa Italije, negde iznad Grčke. Hrvati su nam komšije. Hrvatska im je poznata jer je poslednja država koja je pristupila Evropskoj Uniji.

Sada kad već saznaju ko su nam komšije prisećaju se rata, da nismo u dobrim odnosima sa susedima. Šta se desilo sa Jugoslavijom?

To su neka osnovna pitanja. Da, nismo u dobrim odnosima sa komšijama, ali ja to više gledam kao neku generalizaciju. Imam prijatelje Hrvate, pila sa kafu sa Albancem i pričali smo o svemu drugom osim o našem poreklu. Jer smo pre svega ljudi.

Jugoslavija (Titova) se raspala još devedesetih, praćena je ratom. U te teme ne volim da ulazim jer smatram da su za rat krive sve strane. Ona druga Jugoslavija, hm, pa ne sećam se. Možda posle bombardovanja 1999. I da, iako sam imala samo 5 godina, sećam se bombardovanja. Skrivanja na selu, u podrumu, gledanja u nebo puno boja od bleskova municije. I to je ostavilo traga. Svaki put kad čujem vojni avion prođe me jeza i naježim se. Onda moji sagovornici shvate kako su imali lepo detinjstvo.

Srbija i Crna Gora su se rastavile pre više od 10 godina.

I onda moji sagovornici dođu do zaključka da niko ne može sa Srbima. Pa dragi moji, niko nas nije pitao ni kad smo se spajali, ni kad smo se razdvajali. 

Još jedna stvar koju strancima treba objasniti je religija. Ko su pravoslavci, po čemu se to razlikuje od katoličanstva, zašto nam je Božić 7. januara i slične stvari. Ovo zvuči jednostavno dok ne počnete da objašnjavate da nemamo papu, ali se sporazumemo nekako.

I tako prođe čas istorije sa strancima. 

Onda pređemo na čas kulture.

Kako su Srbi gostoljubiv narod, kako volimo da sednemo i ispričamo se, popijemo, proslavimo.. 

Pivo je jeftino, devojke su lepe, ima znamenitosti koje treba posetiti. 

Ko nije posetio Srbiju možda i posle razgovora dobije želju da poseti, a ovakvih je bilo podosta. 

Ko je posetio, ima samo reči hvale. Ali to ćemo prepustiti njima...

I tako se dotaknemo različitih tema. Politike, sporta, muzike... Uživajte i slušajte, jer svi naučimo dosta jedni o drugima slušajući. 

Vreme leti

Svašta se izdešavalo posle Kanarskih ostrva. Pokušaću da ukratko sve opišem. 

Prvo smo slavili Uskrs. Napravili smo ručak na terasi.  Ja sam bila organizator i drago mi je zbog toga. Zaista sam se osećala kao da sam sa porodicom. I bila sam. 

Zatim je usledio jedan od najboljih izlazaka u mom životu. I najluđih. Ne pamtim kad sam se sa nekim tako glupirala.

Stigao je i 1. maj. Proslavili smo ga samo uveče. Zaista nije bilo ništa posebno. A i nisam neki ljubitelj ovog praznika. Prošetala sam do Kastilja i Arapskih kupatila sa drugaricom. Ako ništa drugo obišle smo još jednu znamenitost.

A nedelju dana kasnije - Feria u Sevilji. Feria je nešto slično vašaru. Ima ringišpil, autiće i sve ostale zabavne atrakcije. Svako mesto ima svoju kasetu - ograđen prostor gde sedi, jede, pije, igra, druži se. Postoje i javne gde svi mogu da uđu. Španska feria je poznata po vinu, hrani i dobrom provodu. Feria u Sevilji je jako poznata u Andaluziji. Išle smo nas četiri. Žurka je počela još na pola puta, na parkingu nekog odmarališta, uz zvuke regetona. Posle podne smo provele u Sevilji. Sve su prvi put u Sevilji, ja sam već bila, tako da sam im bila vodič. Oduševile su se. Posle večere smo otišle do mesta gde se održava feria. Nisam mogla da verujem kada sam videla, ulicama se nije video kraj. Ušle smo na jednu kasetu i žurka je mogla da počne. Mojito i latino ritmovi. U busu sam srela druga iz Italije, tako da smo imali partnere za ples. Došle smo kući ujutru, iscrpljene, ali je bilo fantastično. Ako ikad budete u Sevilji u aprilu obavezno posetite. 

U maju je bilo apsolventsko veče mog smera, i baš sam bila tužna što nisam bila tamo. Mi smo ga proslavile za vikend. I rođendan isto veče. Koliko iznenađenja je bilo to veče. Čak i suza. Ali radosnica. Zurka se nastavila sutradan na plaži. Doduše u mirnijem tempu i manjem društvu. 

Posle su se završavali projekti vezani za faks, poslednja predavanja. Počeli smo da učimo da ispite. Položila sam sve ispite. Mogu reći da je bilo teško i da nisam imala nikakve protekcije što sam Erazmus student. U ovom semestru sam imala jedan predmet na engleskom i tri na španskom. Nije baš lako učiti na španskom. Ali je najbitnije da sam dostigla svoj cilj.

Ovo je onako ukratko kako je vreme proletelo. Ali zaista proletelo...