Dobrodošli još jednom

Već neko vreme razmišljam o blogu i kako dugo nisam pisala ništa. Obećala sam sebi da ću nastaviti da pišem. Pa evo me, ne bih sebe da razočaram.

Ne mogu da verujem da je prošlo tri meseca od poslednjeg posta. Ali nadoknadiću sve u narednih par dana. Pa da počnemo hronološki.

Dužna sam vam otiske sa rođendana.

Ne, ipak nisam nigde otputovala za rođendan. Ali nema veze. Provela sam ga sa dragim ljudima ovde. Dobila sam omiljenu tortu, neke stvarčice za vežbanje i još nešto što sam želela. Osećala sam se kao kraljica taj dan. Dobila sam i najlepši poklon koji iko može da dobije za rođendan. Ili sam samo umislila. Ovo vam verovatno zvuči nenormalno, ali da ne ulazimo u detalje.

Jedina stvar koju nisam dobila je cvet. Bilo mi je čudno jer se to nikada nije desilo. Uvek za rođendan dobijem cvet. Ali nema veze, preživela sam. Malo sam se razočarala u neke osobe (ili osobu) jer sam zaista očekivala više od jedne poruke "Srećan rođendan". Ali sama sam kriva. Više neću da očekujem ništa ni od koga i rešena stvar. 

Jako sam se obradovala kada sam videla ko mi je sve čestitao rođendan i mislio na mene. Neki ljudi me neprestano iznenađuju i vraćaju osmeh na lice.

Žurka je bila super. Da, naravno da smo se napili. Torta je ipak ostavila najjači utisak i društvo. Svi su bili veseli, raspoloženi. Nadam se da su se proveli lepo kao i ja.

Nedelju dana kasnije sam morala da odem u Srbiju. Bukvalno sam kupila kartu, sela na avion i otišla. Bila sam tamo tri dana. Nisam se nikome javila jer nisam došla da kafenišem i slično. Izvinjavam se zbog toga, ali je u pitanju bila viša sila. 

Trudila sam se da tih par dana iskoristim maksimalno i da ga provedem sa najbližima. Vreme je bilo savršeno. Falilo mi je da čujem srpski oko sebe, da udahnem taj novosadski vazduh. Sedela sam u autobusu i pomislila "Eh moj grade, nekad mi zaista fališ". I da, fali mi. Ima neka neobjašnjiva veza i emocija. Mnogi će sad pomisliti da lupam gluposti, ali ja zaista volim svoj grad. I jedva čekam da prošetam kejom pored Dunava, centrom, sretnem ljude koje znam, prošetam po kraju..

Ali do kraja ovog putešestvija ima dosta. Tj sad već ne jer je već jun. Ali ima mnogo zanimljivih događaja i priča. 

Kao što sam rekla, čitamo se opet za koji dan.