Dani u Srbiji

Pa evo malo da vam opišem kako se provode dani u Srbiji.

Što bi moj najmlađi brat rekao - samo skitam.

Par dana sam glumila dadilju sestriću, i moram da priznam da sam zaista uživala. Pošto je jako mali, bojala sam se da me nije zaboravio. Ali nije. I dalje sam "keka" i dalje se najviše mazimo. Zaista mi je nedostajalo da ga vidim, "maltretiram", ili on mene. 

Zatim je usledila srpska Nova godina koju sam provela i dočekala sa jednom meni jako dragom osobom. Igralo se, plesalo, slavilo, ljubilo u ponoć. Mislim da dugo nisam bila tako nasmejana.

A onda su usledili sastanci na faksu organizacije čiji sam član.Tako mi je bilo drago kada sam čula šta su sve uradili i postigli dok nisam bila tu, ali sam istovremeno i bila malo tužna jer mi sve to nedostaje. Bila sam i na sastanku komunikacionog tima svog departmana, upoznala nove članove. Malo mi je teško jer sam bila zadužena za društvenu mrežu kojoj ne mogu da pristupim, ali sam uvidela da mogu da radim nešto drugo. Ali sve to kad prođe ispit. Da, imam ovde jedan ispit za koji trenutno učim i nadam se da ču ga položiti. Držite mi fige!

Bila sam i na koncertu svog omiljenog pevača. Pevao je neke meni jako lepe i drage pesme, ali nije sve. Eh, da ima vremena da otpeva sve svoje pesme ja bih sedela i slušala. Ali to je nemoguće. Obećao nam je da više neće praviti tako duge pauze između koncerata i da ćemo se malo češće družiti.

Posle toga sam bila kod koleginice na slavi i rođendanu. Nedostajalo mi je da se opustim, smejem i uživam sa njima. Pile smo do kasno u noć, ali mislim da je najzanimljivije bilo u busu (putovale smo po 45 minuta u oba pravca na minus 10) gde smo se toliko smejale i lupale gluposti.

I izašla sam konačno i to na srpsku muziku. Doduše prvi put na tamburaše. Nisam ni znala da mi toliko nedostaju. A par dana kasnije i na drugov rođendan, na naše staro dobro mesto. 

Opet se malo bavim papirologijom zbog menjanja ugovora o učenju, ali šta da se radi. Kad jednom prođete to već znate kako ide i nije toliko komplikovano, samo oduzima vreme.

Karta je kupljena. Pozdrava i ispraćaja kao prvi put neće biti jer znam da bi mi opet bilo teško.

U stvari mislim, ma znam da će mi sada biti teže kad budem odlazila. Svašta se promenilo u mom životu za ovih skoro mesec dana. A svašta sam i naučila. 

Mojoj porodici imam da poručim da su mi jako falili. Da se smejemo, družimo, igramo, svađamo, pijemo, pravimo gluposti...