Bolje vas našla!

Posle dugog i napornog puta sam konačno stigla. U Srbiji me je dočekala hladnoća. A kažu mi i da sam donela sneg kad sam došla. 

Prvo što me je iznenadilo je bila hladnoća. Znala sam da je hladno, ali baš toliko - ne! 

Prvo sam videla tatu, mamu, brata, sestru, pa kumu. Drugi brat je došao uveče sa devojkom sa Zlatibora, a starija sestra sutradan. 

Imala sam najbolji doček. Slatko, kafa, rakija, doručak, pa onda prase. Vruće. Baš onako kako volim.

Posle sam morala malo da prilegnem jer sam bila umorna od puta. Put je trajao skoro 24 časova, a jako sam malo spavala. Tek posle drugog dana sam uspela da se naspavam. Ta prva dva nisam izašla iz kuće. Samo sam dočekivala goste. Pored kume, među prvima su došli da me vide sestrić, sestra, ujna, zet, drugarice, drugovi... Svi su se obradovali poklonima koje sam donela. Ne volim da dolazim praznih ruku sa tako dalekog puta. Mada, to je to. Posle drugog semestra nema poklona. I ja sam dobila poklone. Dosta poklona. 

Treći dan sam morala da izađem iz kuće. Naravno u pitanju je bila neka papirologija koja je morala da se reši. Taj dan sam otišla do centra i to na čaj jer sam se razbolela i počela da pijem antibiotike. 

Za Badnji dan sam bila kod kuće. Zaista je bila praznična atmosfera. Posle 4 meseca sam konačno osetila toplinu doma I mogu reći, jako mi je nedostajala. Uveče sam išla sa sestrićem i mlađom sestrom da korinđam, naravno svi smo bili usklađeni. A i dosta dece je dolazilo kod nas da peva Božićne pesme. Uveče sam otišla u crkvu sa mamom i sestrom, odslušala liturgiju, zapalila sveće. Tada sam shvatila da ni ne znamo da cenimo ono što imamo. A trebali bismo.

Za Božić sam išla kod strica na selo. Bila sam i položajnik. Bio je ove godine hladan i beo Božić. Mama je za Badnje veče pravila česnicu. Da, za Badnje veče. Jer je tako naučila. Ali ne pravi vojvođansku česnicu sa grožđicama, nego slanu, kao pogaču, kao na jugu. Izvukla sam i dinar iz česnice. Za mene je ova godina stvarno dobro počela. 

Onda sam jedan dan otišla do faksa, malo da prošetam, da vidim kolege. Bili su iznenađeni što me vide, nisu me očekivali.

Dane provodim završavajući neke projekte, uveče, što bi moj mlađi brat rekao, samo idem negde. Bila sam i na slavi kod najboljeg druga. Stvarno je bilo divno. Nedostajale su mi slave, hrana, ljudi...

Za vikend je srpska Nova godina, tu ću, nadam se, otići u neki izlazak. Nedostaje mi i srpska muzika, i naravno kafana. Ali ne ove fensi kafane, nego prava kafana. Sve to moram da obiđem dok sam ovde. 

Skupila sam i hrabrosti i prošetala do Dunavskog parka. Bila sam već par puta u centru, ali mi se po hladnoći i snegu činio daleko. Bilo je hladno i kada sam išla ali je vredelo. 

Čudno mi je kada sretnem komšije, kolege, drugare, ljude koje nisam dugo videla i svi se obraduju kad me vide, pitaju me kako mi je u Španiji, kažu kako im je drago zbog mene i slično. Poprilično sam iznenađena. Jedino što svima pričam isto, ali i to će nadam se ubrzo proći. 

Toliko sam puna utisaka i pisala bih još, ali da ne preteram. Neke utiske ću zadržati za sebe.

Mojoj cimerki imam da poručim da mislim na nju, i da se uskoro vidimo.

A do tada, uživanje u Srbiji može da se nastavi...