Novogodišnje želje

Malo je kasno za novogodišnje želje. Ali ovo sam krenula da pišem par dana pre dočeka i ostalo je tako. Opet ja i činjenica da nemam vremena. Neću da obećavam više da ću redovno da pišem jer očigledno ne mogu da održim svoju reč, a to mrzim. Pa eto, da vam otkrijem svoje novogodišnje i Bogojavljensku želju.

Kad smo bili mali glavno pitanje pred Novu godinu je bilo: "Šta želiš od Deda Mraza?"

Sad kad smo porasli više ne verujemo u Deda Mraza, ali svi potajno želimo nešto. Svi zamišljamo želju u ponoć, ili se nadamo nečemu.

Mogu da priznam da sam i ja razmišljala o tome. Dugo sam razmišljala šta da poželim. I prvi put u životu nisam poželela ništa. Prošle godine sam imala želju koja se nije ostvarila. Dobro jeste, ali ne onako kako sam ja želela.

I tako, eto ništa nisam zamislila. Po prvi put u životu nemam ni šestomesečni, a kamoli jednogodišnji plan. Što me poprilično frustrira. Sećam se da me je i prošle godine uhvatila neka frka i panika. Stalno sam mislila o tome kako završavam studije i pitala se šta dalje. Opet me je uhvatila ta ista nervoza.

Da li opet ići na razmenu, da li je to moguće. Izbor fakulteta u Španije i nije neki, što mi predstavlja veliki problem. Zamišljala sam to drugačije. Već sam zamislila doček 2019. godine. Plaža, more, zvezde, palme, šampanjac i vatromet. Ali mi se slika menja u glavi. Postaje mutna.

Onda se pitam da li da upisujem doktorske studije ili da tražim posao.

Milion pitanja u glavi, obaveza, a manjka vremena.

Što se tiče Bogojavljenske želje, ne smem vam reći jer se neće ostvariti. Mogu samo da kažem da uopšte nije vezana za mene. Poželela sam nešto jednoj meni dragoj osobi. To je sve što smem da vam kažem.

S obzirom da mi je 2017. godina bila istovremeno i najbolja i najgora u životu, samo želim da se to najgore ne ponovi.

Izgleda da će neka moja želja ipak morati da sačeka do mog rođendana. Ako je i tad budem imala...