Osvrt na 2017. godinu

Šta reci za godinu koja je bila jedna od najboljih u mom životu.. 

Kažem jedna od jer je i 2016. bila jako dobra. Naravno zbog Erazmusa.

Ali 2017. je bila nestvarna. Kao što sam već pisala i opisivala bila sam na Kanarskim ostrvima što je za mene bilo klinački san. To je tako zvučalo nestvarno, dok nisam sletela u grad sa najpovoljnijom klimom na svetu. Ne bih opet o ovome da pišem..

Najveće iznenađenje je bio Madrid. Grad koji očarava. 

I naravno ostvaren san da odem u Barselonu. Reči mi fale da opišem Sagradu i svoja osećanja kad sam je videla. A poprilično sam brbljiva.

Erazmus se završio ali mi je doneo lepo iskustvo i upoznala sam divne i dobre ljude. Jedino mi je žao što ih neću videti sve na jednom mestu. Pre svega mi fale moji cimeri i osobe sa kojima smo se najviše družili tamo. Da ne kažem osobe koje "nam nisu izlazile iz kuće". Na ovo ne gledajte loše jer je meni uvek puna kuća i obožavam to! 

Volim da putujem i ovu godinu ću svakako po tome pamtiti. Da ne kažem da sam bila na moru 4 ili 5 puta. Obožavam ovu godinu zbog toga. Nerha, Barselona, Valensija i Pereljonet, Kanarska... Možda je bilo još nečega, ali se trenutno ne sećam. Jedino me nervira što nisam bila toliko crna! Ne znam kako ali ove godine mi se baš nije dalo da pocrnim. A inače jako lako i brzo pocrnim. Nemojte da vas plava kosa i oči zavaraju. Crnim kao ciganče. Osim ove godine. 

I Mađarska, odnosno Budimpešta. Kakav grad. Trg heroja, Vaci, Lančani most, Parlament, vožnja brodićem po Dunavu i osvetljen grad.. Još samo da kiša nije padala. Ali dobro, nije sve u životu savršeno. O hrani ne pišem jer mi je prababa Mađarica tako da se kod mene u kući često spremaju mađarska jela.. Ne želim opet ni o svojim kulinarskim sposobnostima.

Ove godine sam i diplomirala. Neverovatan osećaj. Ali kakav je tek osećaj kad vas neko toliko nahvali. Dok su članovi komisije komentarisali moj rad i postavljali mi pitanja oči su mi bile pune suza. Zaista se sav moj rad i trud isplatio. Nikad u životu nisam bila ponosnija na sebe! 

I imam pravo to da kažem jer ova mi je donela i neke jako teške trenutke. Trenutke koji su me slomili.

Pošto je ovo moj osvrt na 2017. godinu to ne mogu da preskočim. Ni ne znam šta bih pisala o nekima o kojima ne želim da pišem i da ih spominjem. Samo ću vam reći da sam se razočarala u ljubav, sebe jer sam dozvolila da mi neko drugi bude na prvom mestu, i u "prijatelje". Nisu slučajno pod navodnicima. 

Ali sam naučila i izbacila smeće iz svog života. I osećaj je jako dobar. Sad sam okružena pravim ljudima. Onim koji su mi uvek bili podrška i koji su uvek bili tu za mene. I hvala im na tome. 

I ne mogu da opet ne spomenem osobu koja mi je pokazala da zaslužujem više od onoga što sam dobijala. Osobu koja je sastavila ono što su drugi slomili. Hvala ti beskrajno na tome!

Kod kuće sam uplovila u svoje prethodne obaveze. Komunikacioni tim i preduzeće (ne pravo, ali kao da jeste). Dve stvari koje mene ispunjavaju, moja strast. Obožavam to. Mnogi mi prebacuju jer zbog toga nemam vremena za druženja, kafenisanja, nemam ni nikakve prihode, ali mislim da sam dobila koliko sam uložila, ako ne i više. Radim sa divnim ljudima, radim nove stvari, stičem još više znanja  i iskustva. Ali postoji jedna bitnija stvar od toga, a to je poverenje koje baš ti ljudi kojima sam okružena imaju u mene. A to se ne stiče preko noći. 

Ova godina zaista jeste bila jedna od najboljih. Puna smeha, suza, lomova, putovanja, uzbuđenja...

I kakva god da je, gledam je kao životnu lekciju. 

"I po tome ću je, eto pamtiti..."