Danas je tačno godinu dana kako sam poslednji put bila u Španiji. Malo me je uhvatila neka nostalgija za svime. Za morem, plažom, ljudima, tim, takoreći, "bezbrižnim životom".
Počela sam da se prisećam kako mi je bilo tih skoro godinu dana tamo, kakve sam divne ljude upoznala, kako sam bila nasmejana, kako nije bilo snega!
I zaista je tih godinu dana proletelo. Prošlo kao minut. Na samom početku su dani prolazili sporo i svi su mi nedostajali, i dok sam se navikla na život tamo - eto lepšeg vremena, sunca, eto maja, juna, jula. Eto kraja te godine kad sam sazrela.
Tu godinu sam vam detaljno opisivala ranije, od dolaska u Španiju, puta, ispita, žurki, svega što mi je palo na pamet, do nekih stvari ne možda toliko vezanih za samu temu bloga, ali dobro. Moj je, imam prava malo da odlutam. Koliko mi nedostaješ već valjda svi znaju, pa nije ni čudo da mi često stižu svakakve slike, kao sledeća, i istovremeno me obuzimaju i seta i radost.
Godina bez tebe prolazi sporo. Kako su dani prolazili u meni se motala misao da li ići, kada, kako... A onda su sva pitanja nestala. Smena godišnjih doba samo znači da smo sve bliže i bliže. Nikad u životu nisam toliko čekala jesen. Od kad znam za sebe bila je tmurna, kišovita, a sad je postala sunčana, vesela, nasejana. Kao da je raširila ruke i jedva čeka da me prigrli.
Kao da te pločaste ulice samo čekaju da moja noga njima prođe, kao da svaki bar želi da baš u njega uđem, kao da me i dalje čekaju prazna mesta na omiljenim mestima, kao da svaka sangria želi da bude baš ona - omiljena. Kao da svaki trg želi da vidi moj osmeh, kao da svaka plaža želi da čuje moj smeh. I to je ono što me motiviše. Jer nekad potonem, kao lađa. Zbog raznoraznih problema oko sebe, ali ne bih o tome. To je ono što moje kormilo drži u tom pravcu. Moj glas koji me vuče napred, moj vetar u leđa.
Kao da je mojoj polovini jabuke falila druga polovina pa su se eto, sasvim slučajno našle.
Godinu dana sa tobom je proletelo za čas. Sećam te se uvek nasmejana lica. Godina bez tebe prolazi kao večnost. Ali će i to prestati. Onog dana kada iz aviona budem videla more. Kad budem stala na tlo i udahnula vazduh.
Godina sa tobom je prošla kao minut, godina bez tebe prolazi kao večnost.
No hay comentarios:
Publicar un comentario