Poslednje nedelje u Španiji i opraštanje

Posle boravka u Srbiji ponovo sam otišla u Španiju. Tamo sam provela tri nedelje za koje smo trebali da završimo sve obaveze na fakultetu, papirologiju i da se lepo provedemo pred kraj razmene.

Ponovni dolazak u Španiju je bio uzbudljiv. Te dve nedelje dok sam bila kod kuće, moji cimeri su bili zajedno u Španiji. Sve vreme smo se čuli, prenosili su mi šta se dešava, šta rade, gde su sve išli i koga su upoznali. Došli smo na ideju da napravimo druženje kad dođem i naravno, pečemo palačinke. 

Put je bio naporan. Ne znam što ali jedva sam čekala da dođem "svojoj kući" u Španiji, da legnem u krevet i zagrlim moju cimerku jer smo obe prolazile kroz neki težak period i obema nam je bila potrebna podrška ove druge. Njen drug i ja smo došli predveče i odmah seli da jedemo. Bila sam jako gladna. I umorna. U jednom trenutku sam pomislila da želim da odem i legnem, ali sam ja bila inicijator druženja pa mi je zbog toga bilo glupo. Pre nego što su došli ljudi sa kojima smo se družili, svom cimeru sam dala poklon za dan zaljubljenih koji mu je poslala njegova devojka. Nije mogao da veruje, mislio je da se šalim. Međutim, njegova devojka me je mesec dana pre puta kontaktirala preko instagrama i zamolila da mu odnesem poklon, što sam i uradila. Baš mi je bilo drago što sam joj pomogla. Društvo je počelo da dolazi polako. Nismo se dugo videli, pa dok smo sedeli i pričali sam zaboravila na umor. Bilo mi je zanimljivo i zabavno. Nisu dugo ostali, a ja sam posle tuširanja otišla da spavam. 

Mogu da kažem da su narednih par dana bili baš dobri. Svi smo se družili, izlazili... U petak smo odmah izašli, bilo je super. Išli smo prvo na žurku kod naših Nišlija. Tamo smo upoznali neke nove ljude koji su došli na Erasmus, pili, pevali, a posle smo otišli u izlazak. Sutradan, čim smo ustali smo počeli da pijemo. Kaže drugaricin drug "Klin se klinom izbija", pa nismo hteli da mu protivrečimo. Taj dan nismo išli nigde jer smo planirali da sutradan idemo da planinarimo. U subotu smo malo prošetali, a ja sam opet pokazala svoje kulinarske sposobnosti. Volim kad se ljudi najedu i prija im kad nešto spremim. Tu sam na mamu. 

U nedelju smo ustali ranije i otišli skroz do centra, a zatim da planinarimo. Iznervirala sam se kad sam shvatila da nije bilo potrebe da idemo do centra, već smo mogli da se nađemo na pola puta. Na planinarenje sam krenula u espadrilicama sa šljokicama jer nisam imala sportske patike, a one koje sam imala su bile tek oprane tako da nisam htela da ih isprljam. Pošto nisam više mogla da pešačim u neadekvatnoj obući vratila sam se kući. Ostatak je nastavio dalje, a posle smo se našli u jednom restoranu da ručamo zajedno. Jedan drug se sve vreme smejao i zvao me Doroti jer sam u šljokavim cipelama krenula na planinarenje.

Ponedeljak i utorak smo šetali, pili, jeli i trudili se da iskoristimo poslednje dane i lepo vreme. U utorak uveče sam sa cimerom otišla u izlazak. Upoznali smo još gomilu ljudi iz Srbije i iz Bosne i napravili u kafiću našu žurku jer smo imali zvučnike i glasno smo pevali. Sa cimerom sa to jutro išla na plivanje, sećam se da sam imala upalu mišića narednih par dana. Jedan dan nam je došao drug iz Granade, pa smo izašli zajedno. Posle smo mi išli u Granadu sa njim, ali o tome ću posebno pisati.

Jedan od najzanimljivijih dana sam provela sa devojakama. Anja, Ivana, Brana i ja. To su osobe sa kojima se družimo od početka i koje su mi baš prirasle za srce. Taj jedan dan sam se sa njima ismejala kao nikad. Da ne bih dužila, ostale dane sam provela šetajući gradom, ispijajući vina u Arapskim kupatilima, jedući palačinke u nekom arapskom kafiću, zatim izlazeći. 

Imali smo dve oproštajne žurke, jednu cimerka i ja, jednu cimer. Kao i do sad, sve je prošlo u redu. Bilo je i suza. Mada ovo nije nikakva novina. Tako mi je bilo lepo tih poslednjih par nedelja i nisam želela da idem kući. 

Najgori deo Erasmusa. Opet je tu. Opet moram da kažem zbogom dragim ljudima.

 Znajući da se nikada više nećemo naći svi u isto vreme na istom mestu.

Pozdravili smo se sa svim drugarima iz Španije, svima sa kojima smo se upoznali do tad i družili i došlo je vreme da se spakuju koferi i da se uputimo kući. 

Hasta pronto chicos!