Erasmus porodica

Svako na svom Erasmusu dobije još jednu porodicu. To su ljudi sa kojim živite, družite se,  idete na predavnja, jednostavno ljudi sa kojima provodite najviše vremena na Erasmusu. Mi koji smo bili više puta na Erasmusu imamo više porodica. Nemojte da me pitate koja mi je omiljena, to je kao da pitate roditelja koje dete najviše voli. Svaka porodica vam je draga na svoj način jer je sa vama prošla kroz različite stvari. Pa da vam predstavim članove svoje porodice. 

Anja i Nikola

Anja i Nikola

Poslednja slika

Anja i Nikola su bili moji cimeri ove godine. Anja je moja najbolja drugarica, a Nikolu smo upoznale na prošlom Erasmusu. Anja i ja smo se dogovorile da na master studijama opet idemo na Erasmus, a kako smo se čule redovno sa Nikolom ubedile smo i njega da ide sa nama i da živimo zajedno. O njima neću dužiti jer bih mogla da pišem i da ih hvalim danima. Ono što izuzetno cenim kod njih je to što poštuju dogovor. Odmah po dolasku u Španiju smo se dogovorili ko će šta da radi i svako od nas je ispoštovao taj dogovor do kraja našeg Erasmusa. 

Nikola je važio za najvećeg šaljivdžiju od nas i uvek se trudio da nas zasmejava. Jedino kad on nije bio raspoležen je kada je morao da se ošiša na ćelavo jer njegove cimerke ne znaju da ga ošišaju kako je on zamislio. Anja je tu da uvek pomogne u kuhinji i pravi najbolju supicu od 5 minuta. Mislim da se u Španiji najviše smejala mojim glupostima i izjavama. 

Nišlije

Sa Nišlijama na Tenerifima

Kad niko nije hteo da nam pomogne od Novosađanina u pomoć su meni i Anji priskočile Nišlije, tačnije Ivana i Boško i zbog toga ih mnogo poštujem. Anja i ja smo živele kod njih dva dana dok smo tražile stan. I sad se sećam kako su nas ubeđivali da ostanemo kod njih još jedan, da se ne useljavamo odmah. Ali smo se ipak uselile. Sa Ivanom imam najluđu priču o depiliranju pred Tenerife. Od smeha, bola, plača, svega je bilo. U februaru je tu bila sa momkom, Milošem, i bilo mi je drago kada je rekao da baš gotivi mene i Anju jer ne pričamo stalno "ženske priče". Voleo je da dolazi kod nas na palačinke. Boškić je na prvom putovanju bio glavni vozač i ima najiskrivljenije face kad se napije (to smo kasnije na slikama skontali).

Žene 

Macko i ja smo se uspešno mimoilazili u Španiji, doduše ne namerno. Na Tenerifima je on bio vozač i brižljivo je pazio na svoje studente. Branka i Jovica su momak i devojka koji su zajedno došli. Jovica se ustvari zove Jovan, ali ga je Nikola ovako nazvao i tako ga svi zovemo. Sa njim smo gledali sve moguće utakmice i najviše smo se družili sa njim jer je najduže bio u Španiji. Branka je meni i Anji bila ona prava drugarica za savete, kukanja, tračarenja. U julu idem u Niš tako da se nadam da ćemo se videti.

Upoznali smo još Nišlija ali se nismo baš družili, osim sa Cakom. Caka smo upoznale prvi dan u Haenu. Jedna od pozitivnijih i uvek nasmejanih ljudi. Njene anegdote sa svojim cimerima su uvek bile neverovatne.

Kragujevčani

Žurka

Od Kragujevčana smo se pre Nove godine družili sa tri devojke, Jelenom, Irinom i Sanjom. Mislim da su ludele od našeg muzičkog ukusa, tj. više Nikolinog. Sa njima je uvek bilo smeha. Posle Nove godine smo se slabije viđali. Ne pitajte zašto jer ne znam. Ali naš omiljeni Kragujevčanin je bio i ostao Momčilo. Nasmejavo nas je do suza, a zbog njega se umalo devojke nisu potukle. Rečenica kojom njega opisujemo "Živ je Moma, umro nije". On će mi ostati u sećanju kao osoba koja je uvek u obavezama.

A, ne smem da zaboravim Luku i Luku. Upoznala sam ih u policiji kad sam pomagala Ivani i Bošku oko papirologije. Njih dvojicu smo više sretali nego što smo se družili. Uvek su bili u nekom svom svetu, ali nikad nisu samo prošli pored nas na ulici bez da zastanu i prozbore koju. Par puta smo se udubili u priču, ali to je bilo na kraju našeg Erasmusa.

Novosađani

Niš - Novi Sad

Sa njima smo se najmanje družili, a evo i zašto. Anja i ja smo se iscimale da im pomognemo i olakšamo sve što možemo pred sam put u Španiju. Kada sam išla prvi put u Španiju sve je bilo jako teško i komplikovano, trebala sam da idem na milion različitih mesta za papire, pa traži osiguranje, prevoz, stan... Kako nikog nije bilo tu da meni pomogne odlučila sam da ja pomognem svima koliko god mogu. A za to smo dobile baš lepo hvala.

Kada smo došle u Haen, poslale smo svima poruku da ostavimo kofere kod bilo koga dok tražimo stan. Od njih preko 10, dve osobe su se udostoile da odgovore. Saša, jedan od momaka koji mi je odgovorio, mi se posle toliko izvinjavao što nismo mogle kod njega da ostavimo kofere (bio je na faksu tad). Čak mi je bilo neprijatno od tolikog izvinjavanja. Ali sam videla da je dobar momak. Sa njim smo najviše izlazili dok je bila ferija. On i Boško su bili glavne maskote tamo. Čula sam da se Saša ovo leto ženi, pa evo prilike da mu poželim sve najlepše i čestitam!

U februaru je došlo još Novosađanina na razmenu za drugi semestar. Oni su definitivno popravili celokupan utisak o mojim Novosađanima. Najviše smo se družili sa Milijem i Lakijem. Milija znam od ranije sa faksa, a Lakija sam tek tu upoznala. Njih dvojica su bili redovni gosti kod nas.

Bosanci

Oproštajna žurka

Njih smo upoznali prvo veče, ali to je bilo to. Posle smo se Anja i ja združile sa Mihnetom jer smo zajedno slušali jedan predmet i radili projektne zadatke. Njegove cimere, Kenana i Jasminu sam upoznala veče kad sam došla iz Srbije. Išli smo zajedno na planinarenje, dok ja nisam odustala. Svaki put se nasmejem kad se setim kakav napad smeha je Kenan dobio zbog mojih espadrilica u kojim sam krenula na planinarenje. Sa Dejanom upoznali preko Cake i družili pred kraj godine, posle smo se još jednom videli.

Posle su došli Anja i Nikola. Anju su nazvali Maja Berović jer liči na nju. Pored Nišlija, sa Nikolom se najviše čujem. On je osoba sa kojom sa najviše kafenisala i smejala sam. Ima jako zarazan smeh, toliko da osoba mora da se smeje iako joj nešto možda nije smešno. Najviše sam ga nervirala kad smo svi gledali El klasiko, a ja jedina koja sam navijala za Barselonu sam sedela pored njega. Čak je ostalima koji su gledali sa nama rekao da me pomere. Baš su se iznervirali što je Real izgubio.

Španci

Fran, Anja i ja

Sa svojim badijem od prošlog puta se nisam videla jer je išao na faks u Madrid i baš mi je krivo. Sreli smo se jednom na semaforu i to je bilo to.

Najviše smo se Anja i ja družile sa Franom. On priča tarzanski španski i jedva se sporazumevamo, ali ga baš gotivimo. On je uvek tu da proziva i šegači se. Učile smo ga srpski, ali je pozaboravljao. Videli smo se za feriju (veče kad su mi ukrali telefon), bio je jednom kod nas pa smo izašli i vodio nas je kod njega u Granadu. Redovno nam je u Haen donosio domaći paradajz iz njegove bašte. Obećao je da će nam doći u posetu u Srbiju i jedva čekam da dođe malo na naš teren.

Rodri i Lili the machine

Još jedna meni draga osoba sa kojom sam se videla je Rodrigo. Njega smo Anja i ja upoznale na nekoj žurci pre 2 godine. Skinuo je srpsku muziku za žurku jer je čuo da dolaze srpkinje i oduševio nas je. Kad sam na toj žurci dobila temperaturu on mi je menjao obloge i pazio. Stalno je nasmejan i lud.
Sretale smo i viđale se sa još Španaca koje znamo od pre, ali nemam nikakav poseban doživljaj da vam prepričam.







Sredinom jula idem do Niša jedan dan (u prolazu) pa ću to iskoristiti da se vidim sa Nišlijama. Krajem jula oni dolaze u Novi Sad u svadbu i baš se radujem što ću ih sve videti. Jedva čekam. Svi ovi ljudi su mi posebno dragi i hvali im što su bili i jesu moja Erasmus porodica.