Odbrojavanje

I tako smo cimerka i ja ostale same. Ja brojim dane do odlaska kući. Sve mi nedostaje. Uhvatila me je neka nostalgija. Jedva čekam da dođem i legnem u svoj krevet, popijem domaću kafu, popričam sa mojima, dočekam goste na vratima...

Lepo je i ovde u Španiji, daleko od toga da nije. Ali je drugačije. Nekako mi je dosadno. U Srbiji sam navikla da završim sa obavezama na faksu do 2,3 posle podne. Dobro, ima nekad i uveče obaveze ali je uglavnom ovako. Posle toga se bavim vannastavnim aktivnostima jer to je ono što me ispunjava. Ali je ovde nemoguće. Ovde smo ograničeni. Prvo jezikom koji baš i ne razumemo uvek, a onda i vremenom. Jezikom jer ovde pričaju najodvratniji španski koji se može čuti. Pričaju jako brzo, jedu slova, pričaju sebi u bradu. A vremenom jer sam dosta vremena provodila na faksu.

Imali smo i prvu posetu ovde. Bio je cimerkin drug nedelju dana. Uživali smo, provodili se, pili, izlazili. Došlo je vreme da počastim sebe posle najnapornijeg meseca i perioda.

Već se brinem kako ću se spakovati i kako će mi sve stati. Neću nositi sve što sam ponela, ali nekako sam zabrinuta. Ah da, i prvi put ću ići sama avionom. Mada me više brine moje snalaženje na aerodromu od samog leta. Još jedna stvar je granica. Nadam se da neće biti velikih zadržavanja jer sam jako nestrpljiva. Mislim inače sam po prirodi takva, ali posle 4 meseca van kuće, doza nestrpljivosti je porasla. Nestrpljivost za kućom naravno.

Pitam se kako će izgledati moj prvi dan u kući. Jedno sigurno znam. Da će me dočekati najtopliji zagrljaji, najdraži ljudi i najbolji ručak. Ponovo se vraćam u svoj stari život. Na par nedelja. Pitam se kako će se neke stvari odvijati. Muči me dosta pitanja. Ni sama ne znam što se unapred nerviram kad ovde imam još neke stvari da obavim pre puta.

Poslednje dane u Španiji provodim uživajući. Uživam u lepim sunčanim danima, uveče odem u šetnju, koristim dok je još lepo vreme. Novu godinu ću dočekati sa devojkama. Samo žene. Večera pa žurka. Stvarno nisam ljubitelj proslave Nove godine, jer je sve preskupo, a valjda je poenta te noći da budeš sa dragim ljudima. Kada sam kupovala povratnu kartu, danima sam razmišljala da li da se vratim u Srbiju za doček ili ne. Na kraju sam odlučila da ipak ostanem ovde. Kao što sam rekla, nisam ljubitelj ove proslave, prošli doček i nije bio doček (jer ga nisam provela sa onim sa kim sam htela), a i kome se još pruža prilika da dočeka Novu godinu u Španiji.

Nisam još smislila naslov za ovaj post. Počela sam da ga pišem kako bih ubila vreme dok mi se ne osuše nokti. Da, žene su jedino tad besmoćne. Valjda neće ostati bez naslova.

Porodici i prijateljima bih poručila da jedva čekam da ih vidim, zagrlim i da se smejemo zajedno.

Odbrojavanje može da počne. Vidimo se uskoro!